Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 461 У економској науци на ово увећање вредности као на подесан порески објект указао је још Џ. Стјуарт Мил. У Немачкој је ватрени заступник овог пореског облика Адолф Вагнер. После успешног покушаја, да се он заведе у немачкој заштитној области Кијаочау, многе општине у Немачкој почеле су уводити тај порез на вишкове вредности. Нарочито су од значаја у том погледу пореске уредбе за варош Франкфурт н. М. и Келн од 1904 и 1906. Данас се може рећи да је порез на прираштај вредности дефинитивно примљен. У Немачкој има преко 650 општина, где је он заведен. Ту долазе од великих вароши и Берлин и Дрезда. Поједини порески закони доста се разликују међу собом, нарочито код питања о обрачунавању трошкова, које треба одбити, као и о интересу на новац, који се такође узима у обзир при порезивању прираштаја. Разлика постоји и у погледу пореске стопе, као и повратног дејства. Крај овом шаренилу учинио је закон од 14-11-1911 године, који је увео један једини порез на прираштај предности за целу царевину. У место општинског пореза постао је државни порез, који се донекле наплаћује и корист општине. Остављајући на страну питање о преобраћају овог пореза из општинског у државни порески систем, да поменемо његове најглавније одредбе. Порез се наплаћује приликом преноса права својине на землшштима. Као порески обавезни прираштај вредпости важи разлика између вредности коју је ствар имала приликом стицања (Ervverbspreis) и вредности отуђења (Verausserungspreis), дакле разлика између куповне и продајне цене. Ако се та разлика не би могла утврдити у погледу продајне цене, узима се за мерило ирометна вредност добра. У куповну цену имају се под извесним условима урачунати и ови издаци, којима се смањује прираштај: 1. трошкови око стицања који чине 4°/о куповне цене; 2. сви трошкови око зграда главних и помоћних. Овоме се додају још 5°о. Ако је сопственик занатлија мали, додаје се 15%; 3) трошкови око радова на грађењу путова, канализација и други слични трошкови. Од продајне цене имају се одбити трошкови око продаје, као и други неки ситнији одбитци. Као време крајње за одмеравање прираштаја вредности узима се просечно година 1885. Порез на прираштај расте од 10% - 30% на прираштај вредности, почињући од 10% до 29° .> прираштаја. За сваку протеклу годину уживања ствари до 30 година смањује се пореска стопа за један проценат. Износ пореза који се добије, дели се