Дело

ПЛАТОНОВА ФИЛОСОФИЈА ЖИВОТА 45 и узвишеној уметности, којом се у опште одликује грчка уметност. У исто време потиче од овог преокрета и нова оценаствари. Форма није само стална, она је у исто време и пријатна и лепа. Право и истинско биће појављује се једновремено и као добро и узорно. Свет бића постаје сад свет вредности. Овим је најближа стварност добила један изванредно пријатан изглед, јер сад се она сматра као отисак савршене праслике, као вечити упут на ту праслику, стална тежња ка вишем. Веза истине и лепоте у једно одаје веру у светску моћ ума. Кад се стварност у крајњој линији поклапа са лепим и добримг кад се ствари појавл>ују у толико боље, у колико више имају учешћа у правом и истинитом бићу, онда је извесно, да добро влада светом. Радикалном злу нема овде места. Ма да оно што је ниже, вуче свет себи и преставља га рђавим, ипак га не може преобратити и покварити. Овим обртом учињено је, да се жудња за животом оплемени и добије своје оправдање. У човеку се рађа ведро расположење и поред све борбе и опасности. Нека би у учењу Платоновом о идејама било много чега проблематичног, несумњиво је, да оно садржи једну основн\ истину од трајне вредности. То је уверење. да постоји једно царство истине с оне стране нашег хотења, да истине важе као истине не услед нашег одобравања, већ независно од гога и да је њихово царство куд и камо надмоћније и јаче од свеколиког људског мишљења и одобравања. Без тога уверења не може у опште бити самосталности научне, нити склопа културе. Тек га узвишена и надмоћна истина може да развије законе и норме, које ће људско биће узвисити, везујући га и управљајући њиме. А то је међутим основна мисао сваког идеализма, тако да он увек у крајњој линији потиче од Платона. Из учења Платоновог о идејама проистичу и назори 11латонови о животу и животним циљевима. Они су доста прости. Сав душевни живот састоји се у научном истраживању и сазнању. Чим се од тога одвоји, он пада и губи се. Ближим својим склопом међутим он тежи уметничком стварању, пластичним размерама и јасној хармонији. На тај начин спајају се и прожимају ради узајамног подстрека оба главна правца грчког живота!: тежња за јасним сазнањем и жудња за стварањем изразитих форма. У Платону се огледа висина душевног рада грчког народа. Као нешто особено и ново Платон је томе још додао једну велику и племениту душу, једну моћну и суверену личност. У свакој