Дело

ЗЕЛЕНА ПАЛИЦА — Лав Толстој У својим успоменама из детињства, унетим у биографију Л. Н. Толстоја, коју је сзставио П. Бирков, Лав Николајевић Толстој прича о томе како је његов брат Николица једанпут објавио својој браћи, кад је Лаву Николајевићу било 5 година, да он зна тајну, помоћу које ће, кад се она открије, сви људи постати срећни, неће више бити ни болести, ни непријатности, нико се ни на ког неће љу тити, сви ће се међусобно љубити, сви ће постати „мравија браћа“ (муравеинн братвн). „Вероватно да су то била моравска браћа, — каже Лав Николајевић, — о којој je брат Николица чуо или читао, али на нашем језику то су била „мравија браћа“. Сећам се да се реч „мравија" нарочито свиђала, напомињући нам мраве у у мравињацима. Ми смо чак удесили игру „мравија браћа“, која се састојала у томе, што смо испод столица, ограђених сандуцима и покривених марамама, седели у мраку приљубљени једно уз друго. Сећам се, да сам ја испитивао нарочити осећај љубави и нежности и да сам веома Еолео ту игра. „Мравију браћу“ ми смо пронашли, — примећује Лав Николајевић, — али главна је тајна у томе, шта да се ради, па да сви људи не знају ни за какву несрећу, да се никад не свађају и не љуте, него да буду увек срећни, — ту је тајну, како нам је брат Николица говорио, он написао на зеленој палици, а та је палица закопана на путу, на крај шуме Старог Заказа на месту, у коме сам ја молло да укопају мој леш, кад буде затребало да се негде сахрани; то сам место изабрао ради успомене на брата Николицу.“ (На том месту, које се налази за