Дело

ЗЕЛЕНА ПАЛИЦА 31 То сазнање говори да постоји нека сила, која ме је послала .у овај свет. У томе је суштина истините религије. И ето признање те силе, која ме је Послала у свет и коју називају Богом, и објашњава све и даје смисао човечијем животу. Живот је мој сам по себи непојмљив, тако исто непојмљив ми је и живот целога света. Али ја живим и морам да радим по вољи некакве више силе. Али ако је за мене мој живот непојмљив, и сви циљеви, које бих могао поставити себи или свету, за мене бесмислени, то живот мој и живот овога света, у коме ја живим, не може бити и не мора бити бесмислен за ону вишу силу, која је послала непојмљивог за самог себе, мене, у свет и која руководи непојмљивим за мене животом у свету. Треба само признати ту вишу силу, — и све he постати јасно : крајњи циљ мога живота и живота света сакривен је од мене, недостижни су за мене (они не могу бити приступачни ограниченом створењу). Ја и цео свет само смо оруђа за постигнуће циља недостижног за мене. И смисао мога живота, у осталом, и није у крајњим недостижним за мене циљевима, него у испуњавању тог непознатог ми циља, ради кога живим: у признавању те више силе и у служењу њој. У признавању Бога и у испуњавању воље његове. II У чему се састоји испуњавање воље Божије? Говоре, да се Бог јавио људима кроз Мојсија, кроз Христа, кроз Буду. Бог никад није у један мах открио Своју вољу, Свој закон једноме човеку или скупу људи. Бог се јавља увек свима људима, свима онима, који Га траже. Он се јавља сваком човеку у његову срцу. Сваки човек oceha у себи Бога, тај почетак живота, који није тело, али живи у телу човечијем и који нема ни тежине, ни мере ни боје, ни укуса, ни мириса, и који нема почетка и свршетка. Тај почетак живота у човеку ограничен његовим телом и јесте само део Свега. Али у том делу човек може знати Све. Све — то и јесте Бог. Човек oceha у себи део тога Свега и по томе зна Бога, не може не знати Га. Ако ли пак зна Бога, то зна и ГБегов закон. Божији закон није написан у каквој књизи. него у самом животу, у судбини човечијој. ЈБудима се чини, да не знају или да се варају у знању Божијег закона (једни држе једно, други — друго за