Дело

106 Д Е Л 0 о једном врло простом лукавству да види своју љубазницу, а да га она не примети : да узме прву карту која ће му дати право на улазак, да се користи антрактом те да прегледа дворану из ходника који воде фотељама, и, кад буде нашао Сузанину ложу, да затражи од контролора друго место одакле може, у пуној сигурности, наслађивати своје очи гледајући у ту обожавану жену. Кад ступи у позориште, узбуди се за један тренутак јер срете једног господипа с којим се видео код Г-ђе Комов, младог маркиза де Хер, који приђе, носећи у рупици од свога капута струк ђурђевка са листком бујади, окрећући свој празнички штап и певуцкајући арију из Звона, још у моди: „На мојим путевима, шта сам имао бродолома..гласом тако лаганим да је чуо једва сам себе. Очеша Ренеа лактом, не познавајући га или правећи се да га не познаје колико и Салванеј. Али се песник био већ провукао до уласка код оркестра. Није морао дуго да тражи кроз дворану. Г-ђа Морен била је у трећој ложи на балкону, рачунајући од авансцене, готово пред њим. Она је била ту, сама, на предњој страни ложе. Два човека била су у дну: један је стајао, млад још, леп момак, великих бркова, ћилибарске боје на лицу, — то је био без сумње муж; — други је седео... Зашто је случај — то је могао бити само случај — довео у ту ложу, и то баш ове вечери, човека због кога је гнусна Колета пљувала на Сузану? Да, био је заиста то Дефорж, што се ширио на столици иза Г-ђе Морен. Песник није оклевао ни тренутка да позна енергични профил баронов; његове очи тако отворене на лицу црвеном готово као пламен, његово чело окружено седом косом, његове плаве бркове. Али зашто би Ренеу тешко што види овог лепог старца како говори фамилијарно Сузани, у пола окренутој и која се хладила лепезом, док Морен гледаше у ложе на доглед, — тако тешко да се повуче нагло из ходника ? Први пут, од како је био тако срећан да спази младу жену, на вратима салона у дому Комовљевих, плаву и витку у својој црвеној хаљини, сумња продре у њега. Каква сумња? Да ју је морао изразити речима, не би могао. Па ипак?... Кад му је Сузана јутрос говорила о позоришту, рекла му је: „Ићи ћу у Жимназ сама са својим мужем...“ Из каквог је разлога изврнула тако истину? Извесно, ова појединост је била безначајна. Али лаж, била велика била мала, увек је лаж. После свега, можда је Дефорж само посетио њу у ложи за време антракта ? Ово објашњење је било врло природно, не~