Дело

Л А Ж И 145 требало би да се наљутим на вас, да сам огорчена против вас, али ја имам у срцу само нежности према теби, мој Рене, само жеље да избришем из твоје душе све што су непријатељи наше среће могли утиснути. Тај корак, тако противан ономе што жена дугује према самој себи, учинила сам са толико радости, ти ниси могао сумњати у осећај који ми га је инспирисао. Не одговарај ми. Ја осећам, чак пишући, колико је писмо немоћно да открије срце. Ја ћу те чекати прекосутра, у понедељак, у једанаест часова, у нашем склоништу. Ја бих имала право да ти кажем да тражим да те тамо видим, јер оптужени има право да се брани. Ја ћу ти рећи само једну реч: дођи тамо ако си заиста љубио, било бар један дан, ону која те не лаже, која те није никад лагала, која те неће лагати никад, кунем ти се, моја једина љубави. Кад Сузана сврши ово писмо, она га прочита. Последњи дипломатски инстинкт задржа је за један тренутак пред потписом. Она је била гако ухваћена, да је би стид, и потписа своје име на дну те хартијице, тачне слике чудног моралног положаја, у који је упала. Лагала је ту поново, заклињући се да не лаже, а ништа није било истинскије, природније од осећања које јој је диктирало ову последњу превару после толиких других. Зазвони, и противно свакој обазривости опет, даде лакеју то писмо, где ју је свака реченица срамотила, да га по носачу пошаље одмах улица Коетлогон. Од тог тренутка, па за ових тридесет и шест часова који су је делили од утврђеног састанка, она је била такс нервозна како никад није помислила да може бити. Та жена, која је умела господарити собом и која је ушла у ту авантуру, одржавала се у високим круговима годинама, а сад се осећала неспособном да се чува, да створи ма какав план своме понашању које би имала са својим љубазником. Требала је, у суботу увече, да изађе на вечеру у вароши. Обуче се, као месечарка, не погледавши се у огледалу, што јој се никад није догодило. Не нађе ниједне речи, за време целе те вечери, да каже своме суседу, који је био неизбежни Крисе. Под изговором да јој још није добро поручила је да јој дођу кола у десет часова. Врати се кући не обзирући се на речи што јој је говорио муж, чије јој је присуство било несносно; због њега је отегла састанак са Ренеом тек за понедељак, јер је он остајао недељом код куће. Само ако Рене пристане на тај састанак? С каквим страхом, предајући огртач Дело, књ 65. 10