Дело

Л А Ж И 147 XIX СвЕ ИЛИ НИШТА. Кад је носач донео Сузанино писмо у улицу Коетлогон, породица Фресно била је за столом. Франсоаза уђе, држећи елегантни завој својим дебелим, црвеним прстима, и ако не по чему друпдм, а оно по Ренеовом лицу у тренутку кад оцепи тај завој, Емилија погоди од кога је ова порука. Она задрхта. Она је допста имала, натерана дивљим очајањем свога брата, храбрости да затвори врата непознатој госпођи у којој је по инстинкту погодила опасну жену, о којој јој је Клод Ларшер, у њиховом последњем разговору, говорио као о најперверзнијем створењу. Али је она одлагала од часа на час да каже младићу шта је учинила, неспособна сад да стане на супрот његовом гневу. Она поцрвене и спусти очи кад је Рене погледа. Фресно, који је черечио пиле с ретком вештином, — дуговао је за то знање, невероватно у њега, улози секача, за време своје младости, за столом свога оца, шефа института, — заста запањен, с једним крилом набоденим на врх виљушке. Затим, уплаши се да је њега самог приметила његова жена, оправда се за изненађење насликано на његовом лицу и рече насмејавши се својим крупним смехом: — „Овај нож сече као пета моје старамајке". Његова шала изгуби се у тишини која потраја до краја обеда, тишина пуна претње за Емилију, необјашњива за Фресноа, незапажена за Ренеа кога је стезало у гуши, те не окуси ништа од јела. Тек што Франсоаза подиже чаршав и постави на мушеми прибор за дуван до стакленцета са ликером, кад песник затражи од служавке једну стону лампу и пређе у своју собу. — „Изгледа да је љут?...“ упита професор. — „Љут?...“ одговори Емилија. „То ће бити свакако каква идеја за његову драму која му је пала на ум, и коју хоће да одмах прибележи... Али је врло шкодљиво радити одмах после ручка... Идем да му кажем...“ Пресрећна што је нашла овај изговор, млада жена оде, такође, у собу свога брата. Нађе га како почиње да чврља одговор на Сузанино писмо, у сумраку, не чекајући чак лампу. Рачунао је без сваке сумње на овај долазак своје сестре, јер рече нагло гласом у којем је грмио његов потмули гнев: — „Дошла си!... Неко ме је тражио данас, а ти си га од>била, причајући да сам ја на путу?...“ 10*