Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА. Из принципа народног суверенитета, који је прокламовала Француска Револуција, произишао је принцип народности, по коме свака народност има право на своју независну државу. Ако народу припада сувереност, онда он има право да одлучује о својој судбини. Због династлчких обзира он не мора да трпи распарчаност на више држава; ни из каквих разлога он не мора да трпи туђинску владавину над собом. Једна народност треба да буде оличена у једној држави. Принцип нароцности триумфовао је у Европи 19. столећа. Цепање Белгије од Холандије, уједињење Италије, Немачке, Влашке и Молдавије, ослобођење Србије, Грчке и Бугарске, јесу само примена тога начела народности. Тамо, где су народном јединству сметале многобројне ситне државице једног истог националног обележја, оне су биле уништене (Италија); тамо где je народносној држави сметао туђински јарам, он је био збачен (Србија, Бугарска и Грчка). Према овоме, готово у свима државним формацијама 19. века јавља се као главни покретач принцип народности. И српска држава постала је применом тога начела; ратови за ослобођење 1876/78 вођени су име тога принципа; данашњи рат на Балкану има се такође сматрати као дефинитиван тријумф принципа народности у погледу Турске и осталих балканских народа. Балкан има да припадне балканским народима. Нико више не сумња, да су само балкански народи једини законити наследници Турске Царевине. На супрот негдашњим идејама (Јосиф II и Катарина II), велике силе престале су више да претендују на наслеђе Т^рске. Европска Турска има да се подели међу четири савезника, јер је то и била њихова земља и јер ту живе њихови сународници. Данашњи рат против Турске руковођен је дакле великом националном идејом: ослобођењем подјармљене браће. Зар нису непосредни повод за рат били покољи у Кочанима, Сјеници и