Дело

180 Д Е Л 0 после заузимања Призрена. Окупирање северног дела Албаније: не може се са српске стране подвести само под принцип народности; рат престаје више да се води једино у име националне идеје, већ и у име економских интереса српске државе., Какви су ти интереси? Од колике су важности? С правом се вели, да за трговину једне државе море има сличну функцију, као плућа у човечијем организму. Трговина се уопште и развила прво у приморским земљама, као на пр. код. Феничана и Картагињана. У доцнијем времену такође видимо, да најважнију улогу у међународној трговини играју само поморске државе, а никад континенталне. Енглеска је за ово данас најбољи пример. Највећи део трговине од увек се водио морем. То је испрва долазило због великих теренских тешкоћа при саобраћају сувим, због недостатка сувоземних комуникационих средстава и. због веће сигурности, коју је море пружало трговини. И данас море, и ако је његов значај знатно опао, представља не само најважнији, него и најјевтинији и најудобнији саобраћајни пут. Саобраћај између многих земаља могућан је само морем. Због тога трговина једне земље само тако може бити слободна у своме кретању, ако има слободан морски пут. Само ако се користи воденим путевима, трговииа једне земље може имати удела у великој међународној утакмици и извлачити све користи, које додир са великим бројем народа собом доноси. Србија се до данас налазила у томе незгодном положају,. да је била без мора. Овај неповољни географски положај имао је утицаја и на њену трговинску политику. Немајући никаквих комуникационих средстава са другим земљама, сем са АустроУгарском, и извозећи поглавито артикле, који нису могли да трпе дуг пренос (жива стока), Србија је у прво време свог самосталног живота неминовно била упућена на интимне трговинске односе са Аустро-Угарском. Зато и први трговински уговор, закључен 1881 год. са Аустро-Угарском, оличава ове тесне везе између трговина обеју земаља. За цело ово време уговорних трговинских односа, све до 1906 год., јавља се Аустро-Угарска као готово једини потрошач српских артикала и као главни увозник у Србију. Ова везаност Србије за аустро-угарску пијацу била је по Србију од велике штете. Пре свега, њена производња одржавала се на најпримитивнијем ступњу: жива стока образује најважнији извозни артикал, а о некој индустрији не може бити ни говора. Производећи само за аустро-угарско тржиште, српска спољашна