Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 183 Сличне податке пружа и статистика за раније године с том разликом, што је услед закљученог трговинског уговора са АустроУгарском у 1911 год. наступило једно померање у корист трговине са Аустро-Угарском. Из ових података излази, да Србија извози поглавито аграрне производе: цереалије и стоку, а увози индустријске продукте. Зато што је Аустро-Угарска најближа индустријска земља, то је и трговина с њом најживља. Трговина са другим суседним државама је незнатна, јер су те државе приближно на истом економском нивоу као и Србија. То исто важи и за Турску, јер цифре српског извоза у ову земљу највећим делом означују само правац, а не и дефинитивно место опредељења. Та је роба махом само пролазила преко турске територије. Према томе Србија мора тражити онај водени пут, који представља најкраћу комуникациону линију између ње и западних европских земаља, с којима она стоји у трговинским везама. Довољно је бацити само један поглед на карту Европе и видети да тај најкраћи водени пут води преко Јадранског Мора. Јегејско Море не само што је удаљеније од српске границе, него уопште представља један врло заобилазан пут за српску трговину. Јегејско Море има значаја само за трговину, која из Средње Европе иде за малу 1 зију и Суецки Канал. То је пут за трговину индустријских земаља, а никако пут за српску трговину. На тој страни једва да је вредно поменути Египат као пијацу за српску рсбу. Тамо се за време царинског рата са Аустро-Угарском једва успело да извезе извесан број говеда и свиња. Вредност српске трговине за Египат износила је: извоз увоз год. динара % од цел. трг. год. динара % од иел. трг. 1906 — 1906 — 1907 1,037.169 1,27 1907 — • 1908 760.662 0,98 1908 16.080 0,02 1909 1,211.300 1,30 1909 31.206 0,04 1910 — 1910 — 1911 2.300 0,001 1911 — Египатска пијаца дакле, ни у најнеповољнијем времену за српску трговину на другим пијацама, није успела да извојује себи неко иоле значајније место. Ово важи баш и кад би горње цифре биле корегиране с обзиром на нетачност података, које пружа