Дело

Ф Л Е Р Е Т А 29' Електрична лампа гори на ноћном орману. На столу и преко столица блузе, сукње, чарапе, косе, чешљеви и још којекакве женске ситнице. Преко умиваонице огроман шешир прободен дугачком иглом. А у кревету испод црвеног јоргана — она, с распуштеном косом и дјетињастим, лепушкастим лицем. — Како ћу вас звати госпођице ? — Fleurette... — Ох, Флерета!... и сасвим заборавих на све што се напољу догађа... Међутим тамо је тек настала права расправа. Дошао је Monsieur L’oeuf. И никоме више није падало на памет ни да се свађа а камо ли да се бије. Настојали су да пронађу кривца, који је био узрок читавом овом нереду. — Број 9 је први почео... — Није истина — бранио се оњ — Али ако хоћете, ја ћу вам наћи правог кривца — то је број 5. Није ми хтео казати колико је сати... Забављен Флеретом, која је била тако нежна,, тако умиљата,. настојао сам да не мислим на њих. То су људи који данас грде човека а сутра ће га хвалити. Али кад ме почеше све више оптуживати, кад се скупише пред мојом собом, лупајући у врата и дерући се: — Да изиђе број 5. — Број п-е-ет... — Да му судимо! — Одмах напоље !... Ја скочих као опарен и онако голорук хтедох изићи пред њих да их питам, шта хоће са мном. Али ме Флерета задржа. Готова да заплаче молила ме: — Не иди... молим те... не отварај. Шта ћеш с фукаром? У то провалише у моју собу, па кад ме не нађоше настаде једна дивљачка граја: — Побјегао : — Ха, ха, ха... Хи, хи, хи... — Јесам ли ја казао ? — Стругнуо као зец! — Ха, ха-а... — Ми-и-ир!... најзад закрешти Monsieur L’oeuf заповеднички — и руља га послуша донекле. А онда сва кривица паде на моју главу. Рачунајући да ће-