Дело

56 Д Е Л О динца, што значи, да су на дан одсуднога напада ова два корпуса, који су имали исти објект дејства, били на фронту ШајковацБучумет—Товрљане—Куршумлија а што износи 60 километара и показује велико растурање снаге. Као што смо мало пре рекли, 19. јануар је одређен од стране команданта моравскога корпуса, као главнога команданта на целоме овоме војишту, за напад на Самоков и у томе циљу он је издао ову заповест: „1. Алексиначка бригада (6 батаљона), командант потпуковник Јован Прапорчетовић наступа Косаницом до села Костраће па ка Самокову противу главнога утврђења на коти 729. 2. Крушевачка бригада I класе (5 батаљона), трнавски батаљон и брдске батерије, командант мајор Љубомир Остојић, наступа с 4 батаљона преко Здравца гребеном Самоковским, а два батаљона и две брдске батерије долином Бањске ка коти 729. 3. Три тешке батерије заузеће положај на Соколовици а 1 тешка батерија на Баћоглави и све имају циљ дејства Самоков. 4. Јагодинска бригада (3 батаљона) осигураваће десни бок, а 1 чета крушевачке бригаде и коњица леви бок борбенога поретка“. Према овој заповести поједине нападне колоне отпочеле су покрет у 9 часова пре подне, јер раније се није могло због велике магле, и око 12 часова алексиначка бригада успела је, после великог напора, да заузме стрељачке ровове испред главнога редута на Самокову. Даље напредовање ка главноме редуту било је врло отежано, јер је предтерен био ванредно брисан и брањен од стране Турака, али ипак после тешкога напора храбри алексинчани примакоше се до на 50 метара од редута. За ово време и јагодинска бригада дошла је у висину алексиначке бригаде и отела је мањи шанац на Самокову, а брдске батерије заузеле су положај и отпочеле ватру противу главнога редута. Међутим баш у овоме решавајућем моменту, када су се наше трупе спремале на јуриш, пала је таква магла и наступила страшна вејавица, да се изгубила свака веза и могућност командовања у циљу даљега напада и командант је наредио, да се одстугш на положаје одакле је и отпочео напад. На тај начин 19. јануара у вече остао је распоред на бојишту исти, какав је био изјутра, а који смо раније изложили. Следећа два дана 20. и 21. јануара командант моравскога корпуса није предузимао никакав напад на непријатеља, а код тимочкога корпуса за ово време десили су се ови догађаји.