Дело

ОПЕРАЦИЈЕ НА ТОПЛИЧКОМЕ ВОЈИШТУ 59» зона операција за ова два корпуса била насељена Арнаутима, који су своје домове јуначки и очајнички бранили, онда су нам јасне све тешкоће с којима су се борила ова два корпуса, као и поштовање и похвала данашњега покољења нашој храброј народној војсци, која је све те тешкоће стојички савладала. Оперисати с младом недисциплинованом народном војском, вођеном слабим и неуким старешинским кадром ио потпуно планинскоме крају, готово без икаквих комуникација, насељења и средстава за живот, у месецу декембру и јануару, по највећој зими и снежним сметовима, узнемираван свакога часа и заустављан на свакоме кораку од мештана, дивљих и крволочних Арнаута, заиста представља велике тешкоће и најбољи је тип четничкога ратовања. У опште, ово је најтеже и најбоље дело наше војске, које је показало, да су наши војници подобни да изврше и најтеже задатке, који могу пасти у део најбољој војсци за време једнога рата. Глад, зиму, неспавање, планину и Арнауте наши војници су издржали јуначки са мирноћом и пожртвовањем достојним свакепохвале и признања. Да би од ових сјајних операција наше војске извукли шт више поука, да их критички пропратимо и видимо у чему их. наука одобрава или осуђује. 1. Наш операцијски план освојења Ниша, првога стратегијскога објекта, био је: са два корпуса оперисати ка Приштини, а једним корпусом преко Врања ка Скопљу; дакле, узет је за важнији објект Косово Поље од Овчега Поља, односно да је главни операцијски правац долина Ј. Мораве. Ми не можемо детаљно проучити ово питање, јер је оно по све поверљивога карактера, али можемо само констатовати, да је за ондашњу ситуацију на ратишту правилно рађено и то из ових разлога: Косово Поље везано је директно и највише с идеалима нашега народа; годинама, вековима наш народ је васпитаван, да понова буде господар Косова Поља, та идеја толико је ухватила корена у свима слојевима нашега народа, да је Косово Поље била његова жижа, оно је казивало све, оно се идентификовало с идејом ослобођења Српства, оно је било народни идеал. Па зар су народна војска и старешине народне војске могли другојачије радити, а не онако како су васпитавани, чезнули и желели да раде, да дођу на Косово и причесте се у цркви Грачаници? Зар се могло мислити, да ће хладна начела Стратегије скренути с пута топлих жеља, силнога одушевљења и народнога идеала?'