Дело

‘62 Д Е Л 0 Ако би се хтело упутити главни правац дејства на бок и позадину непријатеља на Преполцу, онда би требало избити на фронт Преватички Вис—Мрдаре, те би и корпус требао наступати долином Големе реке на Магаш—Кавгалију—Кутлово, или на Раковицу, на одсек Мачја Стена—Раковица. Напослетку, кад би тимочки корпус хтео дејствовати у позадину непријатеља на Преполцу, онда је требало изабрати пут долином Каменичке реке на фронт Мрдаре—река Брвеница. С обзиром на ондашњу нашу народну војску, неподобну за велике маневре, као и на карактер земљишта и доба године, држим да би најбоље одговорило ситуацији, да је тимочки корпус упућен у дејство на фронт Орлијански Вис—Мрдаре, те зато није требао бити овај корпус развучен на линији Злата—Бојник—Лебане, већ је требао бити концентрисан на фронту Злата—Бојник и то главнина корпуса код Бојника, а једна споредна колона у јачини: 1 вод коњаника, 1 батаљон пешадије, 1 брдска батерија и 1 чета пионира код Злате. Главнина корпуса наступала би на фронт Матарово, а споредна колона на Орлијански Вис. Сем тога за обезбеђење левога бока од Арнаута требало је упутити 1 батаљон пешадије од Бојника на Бучумет—Секирачу. На овај начин тимочки корпус би најбоље извршио свој задатак и радио по начелима Тактике, Међутим командант тимочкога корпуса наступао је с фронта Злата—Бојник—Лебане у три раздвојене групе: дунавска диви-зија преко Петрове Горе на Раден Планину, књажевачка војска преко Слишана на село Гајтан, а крајинска војска реком Медвеђом до Црнога Врха, што износи у правој линији 23 километра. И ако је земљиште планинско, ма да се наступало кроз становништво непријатељски према нама расположено, по зим'Скоме добу и са тенденцијом четничкога ратовања у циљу умирења Арнаута, ипак је погрешно с једним корпусом народне војске •слабога састава маршовати у три групе с маршевским фронтом ■од 23 километра. Један корпус, упућен на самостално дејство засебним оперативпим правцем, као самостална оперативна јединица наступаће редовно у две, а у планинскоме земљишту и три колоне, • али увек мора бити једна колона главна, где ће бити маса корпуса, а остале споредне. Сем тога, у овим приликама корпус може користити и већи реон маршовања, односно већи маршевски «фронт, а у планинскоме земљишту још већи. У манеаарскоме зе-