Дело

70 Д Е Л 0 определио место и поезији и музици. У најновије време се обрађује и музичка драма, у којој се претежно место даје музици. Ипак без најмањег учешћа поезије не може бити ни музичка. драма. Међутим обична драма може бити и без музике. Али не само што се речима исказују мисли, а најдубљи осећаји износе на видик, већ се говорним фигурама оживљавају слике предмета. Овде настаје сликарски део поезије. Главна разлика између сликарског и поетског описа је у томе, што се сликарски опис обраћа непосредно нашим чулима, док се поетски опис обраћа нашој имагинацији, те преко ње изазива чулну преставу. Зато је потребно Еише имагинације за поезију него за сликарство. Пошто се непосредним обраћањем чулима слика одмах добије, то сликари престављају предмет онакав какав је он у природи. Кад би се поезија служила овим начином, онда бисмо простим описом предмета из природе добили врло слабу и нејасну слику тога предмета. Нарочито се многим ређањем епитета, који означују особине предмета, врло мало постиже. Али поезија имз друга срества за живописне слике. То су говорне фигуре, које су готово све основане на принципу упоређења. Док је сликарство у стању да задржи чулна опажања у машти онаква каква су створена преко наших чула, дотле поезија оставља машти да пређе границе при стварању слика. То долази отуд што се поетска слика не обраћа чулима већ машти. Кад би се обраћала чулима као сликарство и вајарство, овога продужавања не би било. Код неке слике или кипа машта остаје као прикована за чулно опажање и ретко иде даље од прве импресије. Међутим код сваког постоји тежња, да поетску слику улепша. Докле ће се ићи са тим улепшавањем зависи од читаочевемоћи уображења. Много лепшу и нежнију слику него што је она у стварности свориће имагинација неког читаоца са јаким и финим уображењем; док ће код неког читаоца слабије образованог и са мање уображења створити чак и слабију слику. Код слика које сликар ради, машта није толико слободна, те ће зато она сваком изгледати истоветна са предметом из природе. И док се за сликарство тражи спрема и способност ради његовог разумевања, дотле је за живописност поезије потребна и од природе дата фина, осетљива и жива имагинација. Од ње зависи да ли ће поетска слика бити лепша и живља од обичне слике, коју је сликар радио или неће бити ни као обична слика,. већ нејасна и неодређена. Пошто песник због материјалне немо-