Дело

О КОНКРЕТНОСТИ СТИЛА 79 вори о утисцима, које чини смрт на људе. У овој се песми утисак сам ствара живом сликом смрти, која диригује оркестром. Какав he утисак она направити, то зависи од душевних осећања читаочева и његових погледа на свет. Код мањих песника овакве макабреске песме као да су боље, јер о утисцима говорити више је ствар субјективна. Међутим има таквих поетских творевина, у којима фигуре не изазивају илузију стварности, већ илузију нечег тајанственог и далеког. Овде непознате и чудновате слике упоређења имају већу драж, јер их машта увек улепшава. У тим егзотичним пе•смама лежи чудновата лепота Хајнеових и Војислављевих песама, које говоре о Индији. У таквим романтичним предметима певања не иде се за илузијом стварности тих предмета, већ се траже слике, које ће улепшати те предмете, ма и претерано. Тако Бајрон у „Чилонском затворенику“1 упоређује лепоту једног младића са лепотом поларног дана. Овде нам је песник дао једну чудновату, егзотичну слику, која ће нас својом непознатом лепотом привући. Ми и после тога описа нећемо знати какав је изгледао младић, јер га песник не преставља обичним сликама. Он нам говори само уопште о његовој лепоти. А пошто се у његовој машти поларни дан престављао као нешто врло лепо, то он упоређује младићеву лепоту у своме романтичном расположењу. Ту већ лепота слике није конкретност већ напротив у нечем нејасном и удаљеном, што наша машта замишља као лепо и чудновато. Оваква упоређења код великих песника праве врло леп ефекат. Она нас привлаче сугестијом тајанствености. То је случај код песника, који су опевали романтичне предмете. Али ефекат од таквог сликања може бити јак и кад фантастичност иде до претераности, само ако је слика на згодном месту. Лер много зависи од тога у каквом су расположењу личности, односно песник, кад се слика износи. На пример у „ Ромеу и Јулији“- је фантастична и претерана она слика у којој Ромео описује лепоту Јулијину; али та је претераност потребна и на своме месту, кад се има Ромеово расположење на уму. Међутим овакве фантастичне претераности, кад су саме за себе, праве утисак неукусно бомбастог. Овога има у жанру гротеск. 1 The prisoner ot' Chillon. ~ 2. чин, 2. сцена — монолог Ромеок.