Дело

0 КОНКРЕТНОСТИ СТИЛА 81 сунца, мора, цвећа и др.) он облачи у речи, али тако као да су те речи дошле од тих ствари. Такав је говор мора и месеца у Хајнеовој песми : An dem stillen Meeresstrande Jst die Nacht heraufgezogen, Und der Mond bricht aus den Wolken Und es fliistert aus den Шо^еп1 .. Овако оживљавање je слично ca уплетањем појединости из ирироде, о коме је било речи. Само се тамо те појединости сликају реалистички, док се овде природи придају особине живих бића. Оба случаја се могу протумачити, и ако се формално разликују, као делање природе на песникову душу. Како ће се то делање испољити, речима исказати, зависи од песниковог карактера. Док романтика допушта и оно што је претерано и невероватно, дотле реализам преставља оно, што се може одмах као реалистички истинито примити. Извод из свега овога, о чему је до сада била реч, укратко је овај: Конкретан стил, у ужем смислу ове речи, је онај стил, који нам слика ствари на јасан, жив и конкретан начин. За ово сликање има језик, који се као уметничко срество поезије разликује од срестава осталих уметности, своје нарочите начине. Док сликарство и вајарство престављају ствари из природе, онакве какве су, износећи њихове карактерне особине, јер имају материјалне могућности за то, дотле поезија мора у своме описивању природе претеривати због материјалне ограничености у смислу непосредног делања на чула. Поезија има начина не само да нам наслика утиске и кретања ствари и лица, него баш и да изазове илузију стварности неких предмета. Поезија се обраћа машти. Да би слика била што конкретнија, конкретан стил има између других начина и тај начин, што ће нам ствар, у природи недовољно живу, нејасну или апстрактну, изазвати живље у машти тиме, што ће је упоредити са неком другом, која утиче на више чула, која је у природи живља, јаснија, одређенија и коју је онда лакше замислити. Као што у природи предмети који утичу на више чула праве јачу целокупну 1 Н. Heine, Neue Gedichte—Verschiedene (1832 —39): Seraphine 2. Дело. књ. 65. 6