Дело

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА — СВРШЕТЛК 9. ЕПИСКОП ШТРОСМАЈЕР ГЛЕДСТОНУ, 11. априла 1878. Захваљујем вам из свег срца на вашем последњем писму. Оно ми је било велика утеха. Од тога доба ствари су се толико "много окренуле на горе, да ми изгледа да се налазимо на ивици једног страховитог пожара. Нека би Бог био милостив јадном човечанству. По мом најискренијем уверењу Енглеска је намерна да учини један страшан злочин. Пре рата и за време рата Енгле•ска је могла на миран начин да се споразуме са Русијом. Она би то могла и сада учинити, кад би у истини желела, и тако би 'Сачувала и своје властите интересе као и интересе Европе. У место тога она претпоставља да се удружи са Мађарима, који не знају ни за какву другу политику до политику мржње и непријатељства према Словенима. Речи вашег новог министра спољних послова као да су изишле из устију једног правог Мађара, као да их је изговорио гроф Андраши. У аустриској монархији Словене гњаве Немци и Мађари. На Балканском Полуострву Грци •се спремају да приме на себе старање о подјармљивању и потчињењу Словена. То је тежиште изјава вашега министра. Каква монструозност и колико је то недостојно једног великог и сло■бодног народа! Ви знате да ми Словени желимо Грцима сваку срећу и сваку слободу. Кад би само од нас зависило, грчке тежње би, у обиму правичних граница, врло брзо биле остварене. Али једно ми нарочито изгледа да вреди истакнути. Грци егзистирају више услед гласа који су имали њихови претци, него ли због својих властитих заслуга. Ја морам у многоме да им замерим што су турске 6:::