Дело

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 87 слабија и мање способна да реши срећно икоје велико питање. Последњи догађаји су показали а будући догађаји ће то још више показати, да данашња Аустрија у место да помогне својим посредовањем да се изравнају европски сукоби — све је више склона да те сукобе увећава и да сеје семе за будуће раздоре и неизбежне нове компликације у сваком питању, кога се она додирне. Ви знате да је гроф Андраши пре него што је рат избио, сматрао пространу аграрну реформу као потребну, да би се устанку одузела свака подлога и подстицај. Данас је он господар у земљи, и не само да нема никаквог даљег говора о поправкама, већ се Хришћани жале више него игда. Изгледа да нови режим жели да се послужи турским елементима према словенском живљу, како православном, 1ако и католичком. Једна у истини ситничарска политика, диктована неким неразумним страхом од Словена, која никоме не може користити, а сигурно ће бити штетна у сваком погледу. Ма да сам ја епископ Босне, ипак ми није дат никакав утицај на прилике у Босни. Напротив, боје ме се и говоре хиљаду неповољних ствари против мене. При свем том ја имам извесан морални утицај у Босни, који ми нико не може одузети, и гледаћу да се он осети у оном правцу који сте ви означили у свом писму. Папа је доиста учен и угледан човек. Његов главни задатак је, по мом мишљењу, реформа римске цркве, т. ј. њено универзалисање. Римска црква би постала универзална црква не само по својој природи и позиву, већ и по свом спољнем облику. То важи не само за кардиналски колегијум, већ за све конгрегације и скупове. Једино тако ће папство и римска црква постићи свој бесмртни циљ и испунити очекивања и тежње целога света. Поред других рђавих последица, до којих доводи данашњи систем, и ова се истиче: Кад се за циљеве опште природе увек имају да бирају људи из истог народа, и то готово за све положаје, (као што је то случај са талијанским народом) дешава се неизбежно, да се круг људи, који долазе у обзир, смањи и исцрпи, и онда се добивају људи који су способни и окретни, али потпуно неподобни за узвишени позив коме служе. Међутим питања којима се имају бавити римски првосвештеници су тако необичне и важне природе, да захтевају сасвим изузетне људе, код којих се природни дар налази у хармоничној заједници са надахнућима добивеним одозго. На тај начин ће врло деликатна и важна питања, која се тичу опште савести у ма ком погледу, срећно бити ре-