Дело

b у E H A 187' — Je ли, голубице моја, дошла си да се жалиш против оног чалкуна који те је изневерио и другу запросио? Знам ја те пезевенче. Имала сам 'ове године с њима више посла но икад, и свима сам ја умесила колаче, те сад лутају као брљиве овце... — Хануме, нисам ја за то дошла, прекиде је Буена. Друга мука*-,меке мучи, и у твојим је рукама срећа моја. Онај због кога ја долазим, стоји под страшним уроком. Мисли се, да си га ти! из освете, затравила још истог дана када се родио. — Ко је то? цикну вештица. Да није Арсланово копиле?^ Буена је знала да је Арслан турско име за Јуду, и климну главом да јесте. Црна врано, боље да си за шејтана пошла него што си' се верила са таоцем моје освете. Двадесет година сишем ја његову крв и храним своју мржњу, рад које ја још једино и живим. Његов отац ишчупао ми је срце, а ја га, на тенани, растржем његовом сину. Хануме, ако си истински волела његовог оца, смилуј се на Арсланове седе власи, и сети се сад само срећних часова и своје љубави. Олакшај свом огорченом срцу једним добрим, великодушним делом. Опрости и заборави, како би радост огранула у твом срцу. — Тај глас! узвикну промукло Туркиња и неко вре.ме поћута. Затим цикну још бешње: Коте лажљиви! Ти ниси дошла мени због вереника, негозбог брата! Ха, гујо, хтела си да се увучеш у моје груди и уједеш као твој бабо! Зла ти срећа! Из моје куће жива нећеш изаћи! И као фурија одјури у кућу. Руфо се беше већ после њених првих јаросних речи попео' на зид и кад је врачара ушла у кућу, он скочи у авлију бржебоље, одгурну замандаљени превор, шчепа Буену за руку и полети с њом на вратанца. Али у исти пар изиђе Зафира са ножем у руци, и видевши Руфа врисну и као помамна зверка устреми се на Буену да јој сјури нож у срце. Но Руфо се хитро* испречи пред њом и подигнувши руку, у којој је држао пиштољ, прими испод мишица удар намењен Буени. Млаз крви зашикља,. из рањене руке паде пиштољ на земљу, ороз се окину, пушка гракну страховито, и куршум пројури кроз кујнска врата и проби један котао, што је висио над малим огњиштем. КуЈна се за час претвори у прави пакао и цела се дашчара стаде трести иј прштати. Туркиња паде полеђушке у несвест. Пуцањ беше уз-