Дело

190 Д Е Л 0 јанствене тишине, седи рабин Сасон опрости се са својим ученико.м. Испрва је говорио гласно и дирљиво тешећи родбину, затнм спусти глас, наже се над главом покојника и као да самом њему говори, заврши: Драги ђаче мој, душе су створене од постанка света; оне су бесмртне и вечне. Али да би могле достићи небеско блаженство и слити се у божанство, треба да су савршене. Зато се оне враћају у ову долину јада и беде, да у њој постигну своје савршенство. Кад једном све душе буду савршене, доћи ће .Месија. Амин! Певачко друштво прихвати и отпева складно Амин. Буена тек сад спази Руфа и грчевито стеже очеву руку. • Овај пође право Руфу, пољуби га у чело и очинским гласом рече му: Руфо, ти ћеш позледити рану, ако будеш ишао до гробља. Остани, молим те, овде и утеши Буену, Давид he те заменити. „Милостиња и милосрђе спасавају од смрти!" повикаше гробарски тутори, подносећи свету кутије за прилоге, а певачко друштво отпева тужни запис Давидов: „Чувај ме Боже, јер се у те уздам“. Спровод се крену полагано. Мртвачки сандук носили су наизменце по шест људи, махом угледни чланови некадање странке „Тиквана". То не беше само доказ, да пред зеличанством смрти престаје свака мржња, него и свесно изражена воља, да у махали престане неслога. Жене не иду на пратњу. Руфо, либећи се, да остане сам међ њима, пође за спроводом и хтеде прићи певачима, али га Јуда спази и окренувши се Моши Русу, који иђаше за њим, рече му: Молим те пријатељу, пошљи кога, да каже Руфу с моје стране, да остане код мојих, док се ми не вратимо. Руфо затече жене још у авлији, а Буену да је сакрила главу на груди своје пријатељице Симхе-Рејне. Он јој приђе и тихо прошапута: Буена, твој бабо ме је овамо послао. Она се окрену, погледа га и бризну у плач, који ускоро доноси утеху. Хајим С. Давичо.