Дело

МАРИЈА КОНОПЊИЦКА 193 сваки од нас треба — и може да учини: Може да узме за руку оно сељачко дете, што стоји понизно, и да га одведе у мирно пољеОжад зарумени з'ора, па да му благим речима говори о земљи, коју му је судба доделила да обрађује; и о њиви, коју треба да пооремо, заливајући је сузама и знојем, у којој сваки класак треба да данере комад хлеба. Јер само семе такве будућности може порасти и коров га неће угушити; па онда гурнути то дете у наручје свога сина и рећи им: Ви сте браћа!“ У тој својој љубави према простом народу Конопњицка је отишла тако далеко, да је дала читаву књигу песама, испеваних по облику и по садржини простих народних песама. Разлика је међу њеним и народним песмама једино у томе, што се она увек старала да тенденција песме буде што маркантнија. Ова врста песама њених стекла јој је највећу популарност и помоћу њих је она ушла у све слојеве пољског друштва: од племићских дворова до сеоских чатрља. Сем тога, као песникиња народа који je изгубио своју државну независност, Конопњицка је, нарочито у овој врсти својих песама, увек умела да уплете и своју жарку љубав лрема народу пољском и на тај је начин дала такву патриотску поезију, којој тешко да има равне у светској књижевности. Видећи пустош коју ствара туђинац у њеном народу, њена осетљива душа би да се склони, да побегне „у даљину, откуд се не враћа“, у „тамну ноћ без месечине", али не може, јер јој је жао да остави „гробове и кости, које се беле по пољима“. И она остаје ту, у својој земљи, да заједно с целим народом оплакује горку судбину своје отаџбине. Овим својим патриотским песмама Конопњицка је дотакла најболније место народно, а приближивши се својим демократским начелима широкој маси народној, сеоском сталежу, она је највише допринела да свест о националном јединству продре и у најниже и у најмрачније слојеве пољског народа. Отуда се она јавља као неки дух, који бди над Пољским Народом и не да му да потоне, да се претопи у врло јаке суседне народе, који су, сем тога што су јаки, још и у положају власника. На завршетку свога плодног књижевног рада, и као круну целокупне своје поезије, Конопњицка је дала велику народну епопеју: Балцер у Бразилији (Pan Balcer w Brasylii). — „Има зећ десет година — вели Тадија Грабовсти, пољски критичар како се чује то име. Велика поема у шест песама, са хиљаду и пет стотина стихова, није постала једним потезом, већ је у души Дело. књ. 67. 13