Дело

194 Д Е Л О iit^CHiiKHibL дозревала л<пано, подлсжући разним и многобројним изменама. Ситни фрагменти појединих песама били су познати већ неколико година, јер их је Конопњицка објављивала с времена на време у „Библиотеци Варшавској0. Али, и ако су то била најкарактеристичнија места, ипак она нису давала ни приближан појам о силном полету и лепоти тога најновијег дела њеног“. f ласови о великој емиграцији пољског народа у Америку 1' 1 оркој судбини тих јадника, који су били приморани да оставе СН0Ја огњишта и беже у далеки свет, излажући се сваковрсним недаћама, нису могли а да не узбуде осетљиву душу велике песникиње, noja је у гоме гледала нову несрећу, нову поделу свога народа- И да би дала израза болу несрећних паћеника, који се и на њу преносио, она започиње скупљати материјал за епохалну епопеју о потуцању пољских емиграната по туђини. II не видевши ту „нову земљу", она је, на основу причања и писама, гако реално описала и ту земљу и патње које су исевеници преживљавали, да изгледа као да је све сама доживела. Сам Балцер, ковач из Надбужа, неки је даљни рођак Конопњицке, а и сва остала лица, која се у епу спомињу, нису измишљена, толико је ово дело реалисгично. Ilho се тче саме обраде, „Балцер“ не одговара потпуно свима захтевима класичних епоса; у њему је епизодности и обиљу слика жрЈвовано јединство фаб.уле, а силном лиризму хладно и оојективно причање догађаја. Уношењем народног осмерца и оорта простог народног језика, Конопњицка је створила епопеју новог рода, потпуно модерну, приступачну свакоме и ванредно занимљиву. ^ ПРН0Ј песми „На мору“ ауторка упознаје чигаоце с личнопима епопеје, које су се, на једном великом броду, кренуле \ Америку. Друга песма носи наслов „У исељеничкој кући; \ њој се описује долазак лађе на обалу Бразилије и живот у једној исељеничкој кући, у којој влада глад и жута грозница. оалцер се јавља као вођ исељеника и посредник код власти. - [)Hui песма има пазив Пустиња, у којој се описује лутање исел.еника, гладовање и боловање по пространој пустари америчкој. Четврта се песма зове „На повратку". Ово је најлепша песма у целој епопеји. Намучени исељеници не могу више да подносе патње у туђини, и зато се решавају да се врате у домовину; чежња за старом отаџбином и помисао да he је још једном видети, толико обрадује исе.'венике, да, решивши да се