Дело

СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЈА 211 се бори против практичног материјализма, Марксове фразе „техника ^управлуа покрехом човечанства“, и тиме се највише карактврише однос идеолошке социологије и демократије. Цео XIX веј£*је био победа технике над суштином, спољашности над унутрашшршћу, форме над садржином и савршеност предмета најббсће^е илустровала несавршеност подмета. Више се мислило на ствари него на људе. Дужност је демократије да савршенство метода и технике примени на подмете, људе, јер главни покретач свег друштвеног живота је моралан и интелектуалан, а не материјалан1. Демократија, као што видимо, треба да буде та сила, која на друштвеним теразијама одржава у равнотежи тасове индивидуализма и колективизма, слободе и једнакости. Али с друге стране, политичка демократија има природну тежњу да се претвори у социалну демократију. Настало је питање, које толико узбуђује наше време, да ли је заиста судбина демократије да заврши у социализму и, кад већ постоји политички колективизам (држава као колективна одбрана општих права, као колективна организација општих интереса), зашто се тај колективизам не би остварио и у економском поретку, почињући ба режимом својине. Данашња социологија утврђује да се идеја једнакости последњих 150 година шири брзином поплаве и да је сав друштвени прогрес у ствари само њена еволуција. Она, истина, не може да докаже ни принципе, којим би се једнакост оправдала, ни начин којим би се остварила. Она је само констатује, проучава као појаву коју треба објаснити, као кад би се радило о минералима или животињама. Било да се определимо идеализмом или натурализмом, да се одушевљавамо доктрином достојанства или корисног, да пођемо за Жан Жаком и Кантом или Бентамом и Стуарт Милом, увек тапкамо за идејама једнакости. Кант дефинише морал добром вољом, а сви људи имају подједнако слободну вољу; значи, да за све људе треба тражити једнакост дужности и једнакост права. Међутим утилитарци истичу за девизу: „општа срећа т. ј. што је могуће већа срећа највећег броја“; значи, да сви имамо подједнако право на уживање, јер утилитаризма нема без егалитаризма. И тако се у једнакости слажу два разна система модерног морала'2. Али када би једнакост била само идеја, онда „одба1 Alfred Fouille: Les erreurs sociologiques et morales des democraties. Revue des deux mondes, 15 novembre 1909. 2 C. Bougle: Les idees egalitaires, Paris 1899. 14*