Дело

СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЛА 213 тшла правда једнима, није потребно чинити другима неправду, и да би се једнима створила права не вреди их одузимати другима. То је још ож) Платоцово „светлост, која обасја мој дух, не гаси мисао^која гори у вама“. Економија је поље индивидуалног и добровољно удруженог рада, дакле сфера слобода. Фује дефинише економску демократију „режим економских слобода појединггЛаTf удружења под правилима општим и једнаким за све“. Данашњи демократски режим, режим грађанске, политичке и со•циалне правде, основан на идеји права, противан је систему поделе богастава, основаном на идеји интереса. Демократији, по њему, није потребно укидање приватне својине; она је политичка демократија, т. ј. организација слобода једнаких за све1. Фаге прави једно лепо упоређење. Црнци и сви сирови народи узимају у почетку од европских цивилизација оно што је најгоре, и тек временом одабирају и примају ствари корисне и добре. Револуција од 1789 је била једна нова култура и цивилизација, и ма како изгледало немогуће, може се десити да идеја једнакости оде, као што је и дошла, замењена патриотском идејом слободе и отаџбине2. Forse che si..., forse che no. Социологија има претензију да, као наука, ради методом егзактних наука. Међутим сва политичка питања су морална питања. Да ли ћемо се определити слободом или једнакошћу, и ако је већ усвојимо, којом врстом једнакости; да ли тоеба сва духовна и материјална добра поделити на једнаке делове, као што је то био крајњи, далеки циљ радионица Луја Блана, или на делове сразмерне потребама, као што то траже анархисти и људи инспирисани натуралистичким принципима, или заслугама, или најзад сразмерне способностима и делима, као што су хтели још Сен Симонови следбеници; да ли ћемо се одлучити за индивидуализам или колективизам, зависи од наших принципа и осећања, од оног општег идеала који смо себи створили. Сви политички проблеми су морални проблеми, јер ми према нашем општем убеђењу о добру ценимо поједине политичке идеје, а то убеђење оснива се опет на нашем моралу и савести. И кад је тако, ми већ онда не питамо да ли је један принцип тачан, него зашто је тачан. Одговор на то зашто нема, међутим, ничег научног, т. ј. : La Democratie politique е: -sociale en France. J E. Faguet: Problemes politiques du temps present. Paris 1903.