Дело

УЛОГА БОЛЕСТИ ПРИ КЊИЖЕВНОЈ ИНСПИРАЦИЈИ 217 цијом. То је потребно генијалним људима као и другима, и они ту инспИрацију изазивају каткада врло необичним средствима. Шилер* је пре но ште би почео да пише своје стихове метао обично ноге у лед и удисао је мирис трулих јабука које је држао -у фијоци. Босие се затварао у хладну собу и завијао је главу^тојушм облозима. Монтескије је грчевито ударао ногама. Ампер се шетао клатећи се веома силно. Бурдалу је написао своје најлепше беседе, пошто је претходно свирао на виолини. Ти су поступци без сумње веома оригинални; ми можемо да им се чудимо, али ми немамо права да их сматрамо као знаке нервне оболелости. Болесна гордост Игова, меланхолична утученост Гетеа младића, болни мистицизам Расина старца, осећајна дисхармонија Паскалова, не могу ни у ком случају те иисце да спусте до нас, нити... авај! да уздигну нас до њих. Орлови међу врапцима, ти нас људи и сувише надмашују, и ми узалудно лепршамо крилима кад се они вину под сунчеву висину. Ако ти генијални писци показују у своме духу каткада и процеп — нарочито Гете — они то показују у облику напрсле гранате, јер под притиском мисли њихов мозак пршти лако. У другој врсти тај процеп није више последица огромног богатства. Он је у том случају само узрок светлости, јер је кроз њега продрло сунце. Болест нерава, то јест необична осетљивост нервног система код песника, чини да код њега надражај оставља много знатније последице. Изгледа да се тај величанствени песнички говор постиже само по цену свирепих жртава. На крају овога века, мучени болешћу нерва, Треба нам крвавих суза, треба горког вапаја, Оштро испитивање наших увелих срца, Да би чудновате стихове угурнули у став прозе. И дакле, песник се наоружао хладним ножем, И позвао је к себи уметност мрачног гладиатора. А затим, на мрамор положио је своју нагу душу, И сада пред очима безумних пролазника Које раздражује некаква непозната жеђ, Душа вапије и грчи се међу своје уздрхтале прсте. (Марциал Бесон) Та болна осетљивост је овде узрок књижевног генија и највећи песници су често најнесрећнији или најболеснији. Најочајније су песме најлепше, И ја знам бесмртне које су само чист вапај.