Дело

220 Д Е Л 0 због прилика које су за њу биле одвећ јаке“. А Бодлера, истрошеног од страсти, унаказила је једна свирепа Црнкњиња, којој је међутим посветио своје најтрагичније стихове мржње и љубави. 1г1исци могу дакле да добију оно што се назива инспирацијом било од психичких, било од вештачких надражаја. Благодарећи том закону који меша радост са болом, болест само може да створи или појача песничку инспирацију, и тај факат је врло важна поука за философију. Из наше слабости уздиже се наша слава, као што из усијаног гвожђа под ударима чекића избијају варнице. Тако је епилепсија код Достојевског и код Флобера разголитила њиховенерве, код првога, она је појачавала његове патње и оплемењивала његово дело, коддругога, она је толико појачавала његову осетљивост да је оиисујући тровање Г-ђе Бовари ■осећао у устима укус отрова и у мало што није почео да повраћа. Тако су лудило гоњења и многобројне ненормалности нервног •система код Жан-Жак Русоа давале његовим мислима ону силну убед.ЂИВост због које је блистао преко једне читаве књижевности. Зато што су Глатињи, Верлен — данас Горки — због својих утисака постајали нагло раздражљиви, као што се материја узнемири на најслабијем ветрићу, зато су њихове књиге толико узбудљиве да говоре право срцу, „утроби", као што би рекао Молијер. Живот Огиста Конта, ПЈумана, Хуга Волфа, Нервала — сва су четворица умрла као умоболници — био је испрекидан грозничавим бурама, и у тим часовима су њихове уметничке творевине добијале нарочити сјај. Гете, који је сматран као изванредно здрав геније, био је исто тако нервно болестан. У Немачкој су у последње време прављене студнје о његовој психо-патологији, и изненадићете се кад чујете да се родио полу-угушен због неумешности своје бабице. Он је ту слабост често изражавао знацима меланхолије накалемљене на једно стање несталности у расположењу. Та несталност је била још више изазвана његовим интелектуалним трошењем и претераном наклоношћу ка Бахусу и Венусу и стога је у својој породици био доста превртлзив и напрасит, сем тога био је сујеверан и тајанствен, имао је привиђења и преставл>ао је као Мисе и Мопасан феномен самовидовитости1. .Moebius: Ueber dasPatliologische bei Goethe. Leipzig, 1908; Uahn: La Psychopathologic de Goethe. Chroniq. med. 1904, p. 321; Мах Seiling: (ioetlic und das Okultismus. Leipzig.