Дело

'316 Д Е Л 0 гова деца, када је у питању њихов ош и \ада су у њихови интереси, не морају водити ачуна о ориги идеја. Али је невероватно да he једна аса, коју у ск представљају сто педесет посланика, пћи за једним који, на један незграпан начин, чини тзајмице из с стичких програма. Борба за опстанак није ни отменаш племенита не употребљује увек чисто оружје. Он је, често, зар замочено у отров. Али, било чисто или ечисто, оно се мењује увек мучки, с леђа и из помрчие. Бар Мерит< у овој прилици, није имао разлога. Он е знао да је н кадашњи шеф тргао тужбу. Знао је дву тој тужби нт нуто његово име и, најпосле, знао је д у џепу има пис шефа, писано (као у сваком сентиментлном роману) < ничке постеље, у којем га хвали као поиена човека. Ал стен је хтео да докаже да се отрованооружје најбољ отрованим оружјем, да се отворен напа, напад с лица, парира мучким нападом с леђа. Не трза, отуда, чека клевета докаже, него је, уценом, требаздложити. Ово чудо од драме није ни сценики боље. Чино гачки и празни, јер су им и сцене и д)дчке и празне. знатан догађај, довољан за један чин, астегнут је, бе и без занимљивости, на три чина, досадн као гола равни чин је монотон и дугачак. Други је прзан, монотон и Трећи, кус, празан, монотон и дугачак Комад је, готс -тако рђав, као што је рђав и превод. П. С. Тал