Дело

ВЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 39 див и расмотрив брже него ли онај равно апостолни (Константин Великиј, ако је и брзо речено, са журбом сврши како је желео. И ка<би могао довољно писањем исказати какви бејаху положаји и лепотке и доброте, колико ту многобројних ипалкса (грчка реч — зид, бедем) сазица за људе, који живљаху унутра и изван, и виссже. ррађевине да би се могло рећи као Соломон о Јерусалиму: „Од здања падаше сенка на пределе", или да су као вавилонска јака и висока врата и на зидовима врт узвишени (такозвана висећа башта у Вавилону), на коју је узишав онај охоли (Навукодоносор) рекао: Зар не саздах ја све ово крепком десницом и високом мишицом? А ови (положаји и грађевине у Београду) заиста имају и бољи изглед од царских палата, али деспот увек смерно прочитаваше јеванђелске речи тумачећи их изабраницима својим и учитељски их поучавајући". „Бејаше украсио царске палате многим шареним узвишењима (куле и кубета), а око града начини изврсне прокопе споља, иза двојих зидова. А овај у истини бејаше као седмоврхи (поређење са Јерусалимом), јер као велики и красан град једначаше се по изгледу са Сионом високога Јерусалима (горњи град београдски), којега ради и пророк тамо вапије: „Радуј се врло, кћери Сионова, јер си међу високим и угледала си долазак цареви. А други је на рекама, ниже овога (доњи град), у коме је пристаниште лађа, са северне стране великоме граду, који се може поредити са доњим Јерусалимом, кад би се и с истока ширио, као што говораше: Јер у васељени не видесмо ништа слично Јерусалиму као овај град; нити истину говори, ако ко друкчије говори, сем Јелеона, али овоме место Јелеона (т. ј. недостатак у Београду што нема Јелеонске горе, али та се надокнађава тим што место ње има на истоку Дунав, који он зове рајском реком) тече на исток рајска река. У овом дакле другом граду свака је сличност са местом под Сионом, где је живописни гроб (Христов). А трећи је (овде се говори о појединим деловима града, стубовима и кулама), где је пристаниште царским лађама, који има и мноштво утврђења. Четврти је велика кула налик самога дома Давидова и ровом и здањем и местом. Пети је, кад се онај прође, у коме су сва царска скровишта. А шести стуб, који је овоме с истока, дели обе куле, да би се у истини по Соломону могло рећи: Стуб Давидов на ком висе хиљаду штитова и све стреле њихове. А овај се као неко изврсно чудо види из свих даљних крајева, утврђен на