Дело

50 Д Е Л О метода’. Талентска критика напротив — њено име већ наглашава то — тврди, да је за критичара потпуно довољно, ако има талента, тј. ако дух и оштроумље у схватању спаја са финим класичким образовањем и пријатним, чистим језиком, па да може вршити доиста велики критички рад. Испитивачу књижевности намеће се једно важно питање: Где треба тражити излаз овом одвајању ? Кад и којим путем је садашња критика постала, како се развијала? Има нешто више од петнаест година, како су писали неколики умни књижевни историци, да француска критика преживљује прилично тешку кризу. И доиста, један од првих духова, нп prince de la critique, беше у то доба изненада пао у гроб, и чинило се, око 1895 године, као да се критика неће тако брзо опоравити од удара, који јој је задат смрћу Теновом. Додуше са Бринетјером, Фагеом и Леметром беху јој остала три велика и славна имена; додуше чинило се, да је са Лансоном, Ларумеом и Думиком дорасла једна нова сјајна гомила критичара; али ипак осећало се нешто као нека општа неповољност, некако су били нејасно свесни тога, да је са Теновом смрћу однесено у гроб нешто, што ни живи ни доцнија поколења нису могли ни хтели надокнадити. Уз то је још дошло, да су и сами живи, и то они, који су недавно у спору импресионизма противу догматизма водили ону познату братску борбу, одједном се повукли са бојног поља, а да се није знало, да ли су доиста закључили мир. Пошто је Тена занавек нестало, Бринетјер се повуче у уредништво „Revue des Пеих Mondes", док се Леметр одаде позоришту и наскоро политици, а Анатол Франс почињаше или већ беше и отпочео писати своје славне романе, који набрзо задобише сва срца. Тако је наједном настало затишје на пол>у критике; свуда се питало: Шта сад? То је била криза. А као што се обично чешће дешава, и из ове је кризе с једне стране изишло нешто ново, док се с друге кешто старо разбило у комаде. Изгубљен је и тако рећи са Теном сахрањен препирачки дух или, ако се хоће, воља за борбом код критичара. Последње борбе, које је француска критика међусобно изазвала, имале су привидно ту добру страну, што се задобиле крнтичаре за далш поглед на свет: они су на себи искусили, Бринетјер као и Леметр и Анагол Франс, да сваки не мора >а ову дефиннцнју имам да захвалим творцу методске критике Густаву . Кансону ' Lanson), који је.био тако добар, да ми је пошаље за овај чланак.