Дело

ГОСПОДИН11 БОЖО 5 дане и што је његовом аристократском лику и облику, у овој јуначкој и особеној земљи, и неку нарочиту, јуначку и особену, черу придавало. Образа је био пуних и глатких као у ђевојке, а јабучица румених као зрела јабука; и, кад би се обријао што је он марљиво по два пута сваке седмице, четвртком и неђељом, чинио — бјеласало му се и с румени мијешало прикладно лице као у најљепше дикунице. Под овалном му је брадом висио кицошки подваљак, а испод овог му се, насред грла, помицао појак коталац — извор јака баритона и знак неуспрегљива сладострашћа. Носио се што је боље могао, т. ј. господскије но шго је његово завидно имовно стање дозвољавало, тако да се свак чудио: откуд му толики салтанет; сиромашнији му завиђели, њему равни му се подругивали, а богати га мрзјели и избјегавали. Држао се право као свијећа. Кад би прошетао сокаком, чинило се, да ће се сад прекинути преко паса и дроб му покуљати а џигерице испасти, толико би угнуо кичму и испупчио прси и пусат на трбуху. Врат би истегао као лелек а укочио га тако као да је уобразио да на тјемену носи читав кров јерусалимскога храма. Нос би надигао као да ће њим по небу нову јазију о свом властелинству да зашара. Затегао би цјеванице као стријелац тетиву, а петама би тукао у калдрму, да би се ђеца, кад год би га срела, разбјежала испред њега и посакривала око пута, бојећи се да их не погрди каменицама и варницама што му испод кундура, као год испод коњских плоча и чавала, полијећу. Радио није ништа. За рад, ни пољски, ни домаћи, ни ручни, ни свој ни туђи, није хтио ни да чује. Једно зато што се и није могао дочепати другог рада сем физичког, пољског или занатлијског — а тако што нити је поносу и образу Његова Високоблагородства токало нити пак длановима његове разњежене младости подобало. Та зар да и један Мартиновић оре и копа, ђеље дрво или камен, кује или тргује? Боже сачувај! Боље му се и убити но се до такве низине спустити и таквих простачких послова прихватити. То је за фукару и никоговину, која се на боље није ни навикла; а не за кућића и оџаковића коме то ни у крви, од како му се траг закопао, никад нико није радио нити ради, па неће — над у Бога а у здравље Господарево! — ни радити. Његово је, бива, да сабљу паше, коња јаше, чибук пуши, Господару уз десно кољено сједи, и фукари суди и заповиједа.