Дело

програм, како би за времена спречили да се она не изведе у потпуно слободоумном смислу и њеном чистом значењу, него да је они дотерају на калуп својих консервативних погледа, а тс значи, да је изведу са извесним ограничењима и корекцијама, као што рекох, ради обезбеђеног одржања владајућега положаја маџарског народа, а нарочито његових умерених елемената1. Ето таква је требала да буде та од стране Перићеве хваљена изборна реформа са знатно подсеченим општим правом гласа. И тај у таквој форми изведени пројекат изборне реформе наишао је на општи отпор свих слободоумних елемената у Угарској и пао је заједно са владом Куена Хедерварија. Перићу као апологисти консерватизма није била несимпатична Куенова влада и њена изборна реформа, то је сасвим разумљиво и логично, а радикалима напротив та влада није могла бити симпатична, јер је она једну чисто демократску реформу, као што је увођење општега једнакога права гласа, денатурисала и хтела да изведе у окрњеном издању, док је странка независности тражила и тражи тај принцип чистије изведен, а то је по мишљењу радикала далеко корисније за немаџарске народности, дакле и за српски народ у Угарској; и та је симпатија радикала била са њиховога демократског гледишта опет тако исто разумљива и логична, као и Перићева симпатија за Куенову изборну реформу. Ради још боље илустрације о томе која би маџарска странка могла у нас да изазове симпатичко држање (ако им у опште можемо веровати и симпатисати) ја ћу навести, како се с једне стране Куен Хедервари а како су се с друге стране чланови странке независности изражавали поводом последње балканске кризе. У маџарском листу „Вилаг“ изишао је ту скоро један интервју његовога сарадника са грофом Куеном и ту је гроф после неких општих рефлексија и оцена о садашњем положају на Балкану, који њему изгледа за Аустрију повољан, на примедбу новинара да ће се после рата Србија знатно повећати, док је историјска 1 Један истакнути и, разуме се, потпуно обавештени војвођански политичар казао ми је о томе: „И Куен и Лукач и Тиса били су противници општег, једнаког, тајног изборног права. Код њих је изборна реформа била фраза. Поставили су главни принцип: одржати превласт Мацарима, дакле не да избори покажу праву народну вољу, него да се избори удесе тако, како he они дати неке у напред утврђене резултате. Од те је болести боловала чак и Векерлова коалициона влада, јер су у тој влади била подељена мишљења о бирачком праву, те није могла да приступи решавању тог питања".