Дело

ГЕТЕОВА „ИФИГЕНИЈА НА ТАУРИДИ“ Грчки мит о Ифигенији су узела три велика песника за предмет својих драма — Еврипид, Расин и Гете. Од Еврипида су две драме по овоме миту: „Ифигенија у Аулиди“ и „Ифигенија на Тауриди“. Од Расина је „Ифигенија у Аулиди“, а од Гетеа „Ифигенија на Тауриди“. У трагедији Танталовог потомства ове драме престављају помирење. Трагична судбина куће Атрејевића овде престаје одласком Ифигеније са Тауриде. Творац племенитог карактера Ифигенијиног је Еврипид, и према томе може се рећи, да је Гете израдио ову драму по угледу на Еврипида. Али, и ако се не може казати да је Гете само предмет позајмио од Еврипида, ипак је карактер Гетеове Ифигеније идеализован до узвишености. Гете је својом песничком интуицијом прозрео смисао и величину драме Еврипидове и тако је могао отићи један корак даље у стварању своје драме. Дело, које је Еврипид започео и у главном завршио, Гете је потпуно осетио и улепшао. У опште узевши, Еврипидова драма има више спољне радње, диалози су много живљи, богати митолошки свет је вешто уплетен у радње личности, стари грчки обичаји су узгред изнети, хор казује на многим местима унутарње расположење појединих личности. Гете је избацио хор и стога код њега нема онога живог покрета у диалозима, што личности нису упућеие само на радње, већ у дугим монолозима казују своје унутарње расположење. У Еврипидовој драми ово чини хор по одласку личности. Зато је радња много живља за позорницу, док је Гетеова драма више за читање. Овакве унутарње радње — радње душе — има у свима Гетеовим драмама (нарочито у „Торквату Тасу“). Ово се најбоље види у сцени, у којој Ифигенија познаје Ореста. Иста сцена је различито израђена код Еврипида и Гетеа.