Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 379 кишама, довела до најгорих несрећа. Воде, загађене дугим пролажењем посред ових костурница, вукле су собом смртоносне клице најзаразнијих болести. Дизентерија се појави и одмах се показа њено страховито дејство. Све војне јединице бише дохваћене, и неке од њих, као што сам горе навео, сведене на 50и/о. И то није било све. Колера која је беснела у турској војсци, оставила за собом нешто трагоза. Бугари ми никад нису хтели рећи, да је било колеричних случајева. Они су свакојако били малобрајни, ако их је било. Али страх, који је појава колере била улила, имао је спасоносно дејство, и тако се најзад одлу-^ чише да предузму извесне мере предострожности. Прве санитарне мере, које су биле наређене, предузете су за време битке код Чаталџе, дакле пред крај операција. Нужници су били ископани, утроба од стоке и лешеви покопани, вода за пиће је претходно кувана, кречом је земљиште у логорима посипано, заражени болесници су одвојени у нарочите пољске болнице, сумњиве куће по селима немилосрдно су предане пламену. Али може се рећи, да је било већ доцкан. Армије, умањене скоро за четвртину свога бројног стања, беху већ, услед деморализације коју свака епидемија повлачи собом, изгубиле своју живу снагу, свој офанзивни дух, и оне су издале пред Чаталџом, побеђене више дезентеријом него Турцима. Овако жалосно здравствено стање није се на жалост могло, бар у овом моменту, колико толико загладити таквим снабдевањем храном, које би допустило да се трупама даде не нешто сувишно, већ само оно што је потребно. Десило се међутим, да су два дана пред битку код Чаталџе дивизије нотпуно биле остале без ране. Са постепеним одмицањем армија ланац комора са воловским колима све се више затезао, и игра свакодневног намиривања путем размена у центрима интендангуре, између пуковских и дивизиских возова, постајала је све неизвесннја, у колико је долазак дивизиске коморе постајао све проблематичнији. С друге стране снабдевање у земљи самој, која је дотле била давала реквизицији готово половину животних намирница и целокупну количину меса, постајало је све теже, услед опште сеобе турског становништва, а негде и грчког. које је бежало пред победиоцима. Кад се најзад нриспело пред Чаталџу, још горе стање свих путова који пролазе кроз шумску зону између Сараја и Кара Су-а, учинило је крај доласку комора. Војска, немајући више употребљивих путова за собом, није више примила своју дневну храну.