Дело

384 Д Е Л О Додир с непријатељем би извршен 30. октобра, ако се у опште ова реч може овде употребити, јер ниједан турски војник се није налазио западно од Катарчи, а ниједна бугарска патрола није била сишла тога дана у долину. Са врха брежуљака* које су поселе предстраже словенских трупа, имао се диван изглед на целокупну линију турских утврђења, од Црног до Мраморног Мора. Било је излишно терати даље тога дана: Турци су били ту, заклоњени у рововима и нису више мислили да се повлаче. Да би се могло ићи даље, требало их је напасти. Међутим, тек пет дана доцније би започета битка на Чаталџи, и, поред свега онога што сам казао о изнурености Бугара и о спорости њихова марша, оправдано је упитати се, одкуда толики размак времена до почетка битке, коју је ваљало што пре почети. Ми овим додирујемо једну деликатну страну овог питања. Можемо сада само толико рећи, да је, поред свеколике изнурености војника, врховна команда учинила ту једну тешку погрешку. За време тих пет дана никакве активности није било, осим нејасних померања трупа у унутарњој линији. Четврта дивизија, која је била на челу, би смењена 9. дивизијом, која је ишла за њом. Та мера је била мотивисана врло великом изнуреношћу људи из дивизије генерала Бојадијева, који су нарочито страдали код Лиле Бургаса и били измучени великим маршевима после те битке. Сличан узрок довео је већ раније још 3. дивизију, релативно свежу, испред 5. дивизије, која је одужила била свој дуг код Бунар Хисара. Ова разноврсна померења извршена су 2. новембра. Ја сам присустовао тога дана замењивању 19. пука 4. пуком принца Бориса. Све се извело уоедно, пуковници су дошли у додир, док се 4. пук примицао. Дошавши на подножје утврђења, јединице благовремено обавештене о правцу кретања, нису ни прекидале марш већ аутоматски заменише чете 19. пука. Услед ових кретања трупе III армије су, у моменту напада на турске положаје, биле распоређене на следећи начин: у првом реду је била 3. дивизија око Калфакјеја, са предстражама у селу Даг-Јениџекеј, и 9. дивизија на узвишењима што доминирају Чанкчом и Кастаниом. У другом реду 4. дивизија се концентрисала око Акамана и Субаткужу, а 5. дивизија код Белграда. У I армији ситуација је била готово иста: 6. дивизија је имала две бригаде у првој линији, у зони коју обухвата угао из-