Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 387 'и у односу на следећу; на тај се начин успешно и тачно одређује природа и развитак сваке појаве. Кад су, пак, систематски испитане појединачне појаве, онда се може прећи на синтетично изучавање истих појава. Од дугих столећа диференцирања може ■се прећи на интеграцију. И, на тај начин, човекова мисао враћа се енциклопедизму, који је била напустила, али сад не површном и непотпуном, као пређе, већ методичком, научно утврђеном провереним фактима позитивних и експерименталних истраживања. Таква је та велика парабола коју описује човекова мисао, тај биномни закон, који се бљештећи открива при овој као и при свакој другој појави човекове мисли и живота. Човек почиње са енциклопедизмом и гордо о себи изјављује: homo sum, humani nihil a me alienum esse puto (ja сам човек и мислим, да ми ништа људско није непознато); затим, засићен површним и бесплодним енциклопедизмом, он се специјализира, и при специјалном раду мало по мало разјашњава поједине елементе укупних појава; напослетку, кад је тај рад до извесне мере довршен, кад су све посебне стране стварности систематски изучене, испитивач прелази на синтезу добијених дата и, тим начином, изнова долази ред енциклопедији, али сад не некадањој импулсивној, већ смишљеној и научној енциклопедији, која се заснива на најтачнијим методама испитивања и тековинама у области специјалних наука. Због тога са успесима тачне анализе појединих појава, с објашњењем њихових праузрока, код свих наука се појављују они, осветљавајући научни пут бљештећом светлошћу, синтетички појмови, који револуционишу људску мисао у пространим областима научног истраживања; такви појмови ничу онда, кад анализа достиже највише успехе. И то је природно, јер су оба логичка процеса најтешњим начином свезана један ■с другим; тек проникнув у најситније појаве, могућно је разумети све уопште појаве материје и свести их на једну уједињујућу формулу. Сјајан доказ реченога је описана парабола социологије. На расвитку научног испитивања мислиоци, који се баве изучавањем социјалних појава, не интересујући се овом или оном појавом појединачно, на пр. правничком, политичком или религиозном страном друштвеног живота, били су у истини социолози, који су стварали социологију слично ономе, као што је Журден, херој Молиеров, стварао прозу не подозревајући у то. Радови Пла•тона и Аристотела, ових учитеља човечанства, сматрају се као 25*