Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 389 научном проучавању насеља, методичкој обради дата, која карактеришу његово стање и кретање и т. д. На тај начин, најразноврсније стране социјалног живота постају постепено предмет методичног дубоког проучавања, због чега се постепено разјашњује унутрашња организација друштва и скривени закони његовог развитка. Тим начином појављене науке, услед анализе појединих социјалних појава, развијале су се независно једна од друге и у разним правцима, не знајући ничега једна о другој. Истина, у шаблонима уџбеника облигатно је налазила себи места традиционална глава о узајамном односу дотичне науке према осталим; дабоме, у тим схоластичким вежбањима, која су намењена искључиво ђачким потребама, покушај да се дадне ма и бледа представа о тој органској свези, каква постоји међу појединим социјалним наукама и појединим проучаваним појавама, увек је застајао врло далеко иза циља. Постојала је још, тако звана, философија права, која је имала претензију да сведе све правне науке на једну догматичну целину. Али, независно од врло фрагментног карактера постигнутог, тим начином, јединства, сама наука философије права, тежећи таквоме јединству, била је не што друго, до празна метафизика, изведена из произвољних дата — и немајући ничег заједничког с најелементарнијим захтевима позитивне методе. Најзад, што се тиче других социјалних дисциплина, оне нису осећале ни најмање потребе, у сједињавајућој синтези, и ограничавале су се на то, да представе поједине социјалне односе у двојакој форми — описној и философској, остављајући места историји и философији историје, статистици и философији статистике, географији и философији географије, политичкој економији и економској философији и т. д. Природно је, што су при таквим условима науке прве категорије биле тако исто безидејне и емпиричне, као што су биле науке друге — безосновне и штуре. Међутим, што је даље ишла специјализација знања, што су се више множила факта, која су уводила специјалисте у круг изучавања, то се живље осећала потреба у заједничкој науци, која би везивала међусобно поједине области знања. Другим речима, успеси аналитичког рада у извесном моменту сами су собом створили неопходност синтетичког рада. И, на тај начин, на крају крајева, изнова се појавила потреба кренути се од појединих социалних дисциплина: права, морала, политике, економије и ста-