Дело

394 Д Е Л О свега неваљалог прекомерно много и којих су тврда глупавост и оне грдна воља, животињствено јаке. Желим, ваљани пријатељи и одлична господо, неодлажући да послујемо и неразрушиви у вољи да будемо, да бисмо значајни били успехом; јер је колективна воља овог споразумног пријатељства нашег и сарадништва, прегалаштва овог и непоколебивости, воља савременог, акутног овог данашњег нашег сад живог Југословенства, воља људи којих је не много али који су, на бол наш и срам, ипак може се казати, једини, величанствену и велебну уметност, вековну и безмерну, Ивана Мештровића, који разумеју и епохално и историјско њено значење културно и животно за Југословенство и Балкан. Колико нас има ових овде, нас спријатељених и споразумних, вољних за рад и орних за битку, ми смо, моја господо, и пријатељи још врло не велик број, који су нам одсутни, они који су изнад свега за уметност, културна савест Југословенства, и напредност смо и превратништво, образованост смо уметничка и модерност моментане Србије. Одговорност за даље распадање од устајалости наше највише културе, и за разоравање, због културног варварства, наше уметности, немииовна за то одговорност биће нам претешка и заслужена, ако не саздамо своју животност у вољу културног преврата и зидања боље и дивније културне величине, праве и завршне, Србије и Југословенства. Верујмо — да бисмо могли да стварамо — да нам снаге нису безмоћне и да нам воља није узета; и направимо од своје пријатељске споразумности бедем, који неће моћи да разбију противнавале културног варварства чију ћемо страхотну и подземну снагу имати да ломимо. Моја господо, са своје стране вам положај и безусловност нашега конституисања изнесавши, нека ми је дозвољено да нама свима, старијим и млађим, овде испред страховито маленог броја оних, који до последњег дна разумеју правду и разлог Мештровићеве појаве, вековно историјски његов значај по историју културну Балканског Полуострва и Словенске Расе,. кажем, сав невидљив и сатрт у небивство пред величином Мештровићевом и престрављен од гиганства му и поражен од магичности, да закон, предрага господо, и живог одлични пријатељи, да бивство и смисао нашег неразоривог и моћног пријатеља мора бити елементарно и страховито велики у несавладивости и пожртвовању рад, ком ће име понекад бити борба до истраге и духовно смртоносна, а понекад пак производња духовна, уметничка и пропагаторска; и нека ми је дозвољено да вам кажем