Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 411' из Албаније. Још мање има истине у вести бечке Албанске Кореспонденције, да се Арбанаси буне зато што их Срби не пуштају на пијаце у Призрен, Ђаковицу и Дебар, јер пре свега и Србија има интереса да одржава привредне везе са околином поменутих вароши, а друго, поменута забрана је једна чисто привремена мера, предузета тек пошто су већ избили нереди и кад се утврдило да су границу прелазили арнаутски агитатори са намером д£ народ буне. Остаје дакле да се узроци траже у чисто политичким смеровима и да се виновници потраже ван уских граница Албаније. И доиста, утврђено је учешће бугарских комита и бугарских војвода, али је тешко веровати да је Бугарска стварно имала главни удео у томе. Ако је она учествовала у аранжирању ових нереда, њена је улога бесумње била подређене природе. Значило би придавати сувише важности Бугарској, кад би се веровало да је она инсценисала арнаутски покрет. Јачи фактори су ту умешани, и у томе лежи озбиљност арнаутских напада. Ако је тачно оно што многи мисле, да је овај напад спреман још раније и да је требало извршити га у јулу месецу, за време српско-бугарског рата, онда се може веровати да је покрет, зато што је одоцнео, унапред био осуђен на неуспех. Али, ако се тим покретом сада циља на нешто, ако се мисли сада на неку акцију против Србије, као што донекле показује и врло сумњиво држање Турске према Грчкој, онда је ствар врло озбиљна. Велике силе су изгубиле сваки ауторитет и само гледају једна другој да учине штс више неприлика, тако да се у њих не треба уздати. Балканске државе треба саме да се чувају, а оне су већ показале да то умеју. Politicus.