Дело

ПАД БЕОГРАДА ПОД МАЂАРСКУ ВЛАСТ 41 тврђаву Сланкамен, градове Тур и Варшањ у хевешкој и солночкој жупанији (вармеђи), затим Бесермењ (Bosz6rmeny), Таљ, Токај, Регеч и Мункач, спахилук Вилагош са ПОоколних села, Ерд-Шомљо, Кулпин, Митровицу и Земун у сремској жупанији, Вају и Драгаљолч у крашовској вармеђи и једну кућу у Будиму1. Сав овај посед Ђурђа Бранковића у Угарској, утврђен и озакоњен нарочитим краљевским дародавницама, није имао никакве везе са предајом Београда и Мачве Мађарима. Узевши све ово у обзир, може се смело тврдити, да је уступање Београда Мађарима било природна последица политичке и ратничке ситуације у последњој периоди владавине деспота Стевана. Земљиште за мађарску окупацију Београда и Мачве било је припремљено још много раније но што је окупација извршена, које стицајем политичких прилика услед којих је — као што смо видели — деспот Стеван дошао у зависан положај према круни угарској, које притешњеношћу Србије од стране Турака, који се под Муратом II озбиљно спремаху да најпре себи потчине Србију, па тек онда да ударе на Угарску, што се, у осталом, најјасније види из даљег вазвоја догађаја после Деспотове смрти (1427). Предаја, дакле, Београда после смрти Стеванове — кад се ствар посматра строго са гледишта историјске истине — није извршена ни по чијој доброј вољи, нити услед какве трговине или трампе, као што се до скора мислило, него је била резултат уговора, склопљеног 1426 у Тати између краља Жигмунда и деспота Стевана и последица похода султана Мурата, који беше великом ратном силом загрозио не само престолу новог деспота, него, шта више, и опстанку српске деспотовине. О томе кад је извршена прбдаја Београда и Мачве Мађарима такође је до скора било разних мишљења. Неки су историци тврдили да се то десило на две три године по смрти Деспотовој. И ово је питање сада коначно рашчишћено. Листинама и писмима из тога доба утврђено је, да је Београд одмах после смрти Деспотове прешао у мађарске руке. Вест о смрти Деспотовој достављена је краљу Жигмунду сем од његових пограничних заповедника, и од већа дубровачке републике. Писмом својим од 31. јула 1427 саопштава старешина дубровачког већа краљу, ,,quod die 18 presentis mensis Julii magnificus dominus despothus Rassie suarn extremam diem clausit14. 2 Thalloczy, Zur Geschichte der Despotenfamilie Branković etc.