Дело

96 Д Е Л О Он је јео, као што се говорило (а то је било и истина), свега тек по две фунте хлеба на три дана, не више; доносио му их је свака три дана неки пчелар, који је живео ту на пчелињаку, али чак и с тим пчеларом, који га је послуживао, отац Терапонт би такођер ретко кад проговорио реч. Те четири фунте хлеба, заједно са недељном нафором, коју је игуман после позне литургије тачно слао блаженоме, — сачињаваху сву његову недељну храну. Воду су му пак у крчагу мењали сваки дан. На литургији се ретко јављао. Хаџије и поклоници, што овамо долажаху, виђали су како је он неки пут по цео дан на молитви преклечао, не дижући се и не осврћући се. А ако би који пут и ступао с њима у разговор, то би бивао кратак, испрекидан, чудноват и скоро увек груб. Дешавали су се, међутим, врло ретки случајеви да се и он упусти у разговор са долазницима, али би тада већим делом изговорио само једну какву му драго чудновату реч, која би свагда била за посетиоца велика загонетка, а затим, не осврћући се ни на какве молбе, не би проговорио ни једну реч ради објашњења. Чина свештеничког није имао, био је само прост монах. Постојало је врло чудновато мишљење, у осталом само међу најпростијим светом, да отац Терапонт општи са небесним духовима и само се с њима разговара, услед чега и ћути, кад је с људима. Обдорски монах, доспевши до пчелињака по упутству пчелара, такођер веома ћутљивог и мргодног монаха, пође у угао, где стојаше ћелијица оца Терапонта. „Можда ће ти и рећи коју реч, као дошљаку, а можда и ништа од њега нећеш добити“ предупреди га пчелар. Монах је прилазио, као што је после и сам причао, са највећим страхом. Беше већ доста касно. Отац Терапонт сеђаше у тај мах код врата од ћелијице, на сниској клупици. Над њим је тихо шуморио један горостасан стари брест. Пиркаше вечерња хладовина. Обдорски монах баци се ничице пред блаженим и замоли благослов. — Хоћеш ли да и ја пред тобом, монаше, ничице паднем? — проговори отац Терапонт. — Устани! Монах устаде. — Благосиљајући да си благословен, седи до мене. Откален те Бог нанесе ? Што је највише поразило сиротног монаха. то је то, што је отац Терапонт, при несумњивом и великом свом испосништву,.