Дело

Књигл 69. СвЕСКА 1. Д Е Л О ОКТОБАР 1913 ГОДИНЕ ПОД ЈЕДРЕНОМ (Из епиникијских пјесама „Косово освећено") Hoh мрка. Цича. Вихор. Салаука. С табија лају топови и ричу, К6 вјерна псета. Стоји бомба хука. Пушчана зрна, кано змије, псичу. Муњевне зраке са обадв је стране К6 мачеви се крижају у мраку, Куд зрака плане, туда туче тане, Жељезна крупа по српском јунаку. Топовске зв’језде бл'јескањем и праском Над Селимовом џамијом се оре. Вите мунаре, ко дупл’јери, часком На бл’јеску муња реко би да горе. Грохоће земља. Небо тутњи, муче. Ко Ловр’јенчеве сузе мраком, љети, Шрапнел се сјајан за шрапнелом суче, Унакрст небом репатица лети. Мравиња гора. Све се мрави врзу И пењу мраком табијам' на круне. Брежуљци дрхћу. У затору брзу Сви шанчеви се лешинама пуне. Степановић с висока битку гледа, Тер српске жртве браћи благослива... Ал’ што му срце неком сумњом преда? Гуја га пеца усред срца жива... l*