Дело

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 129 без основа бојазан од велике преоптерећености финансијске због откупа. Ствар не изгледа толико страшна кад се посматра изближе. На првом месту треба напоменути, да се овде ствар тиче само откупа експлоатације, пошто ми добијамо пруге у својину. Србија има само да накнади штету, коју ће друштво имати, што неће пруге експлоатисати до краја концесије. Та оштета није толико велика, да ће за српске финансије бити тако тешка. Ми ћемо покушати да је израчунамо. Бугарска је у 1908 години присвојила пруге Мустафа ПашаБелова и Трново—Семеили и као што је познато у 1909 години за тих 309,6 км. платила је друштву свега 21,5 милиона динара. Ако би се узела иста сразмера, онда Србија за својих 380 км. имала би да плати само 26,4 милиона динара. Али како фреквентност пруга није подједнака, то би откупну цену требало базирати на сигурнијим подацима. Из биланса друштвеног за 1911 годину вадимо ове цифре. Просечни бруто приход од километра био је 17,8 хиљада динара, а просечни трошкови експлоатације 9,2 хиљаде динара. Чист приход друштва за све пруге био је 4,2 милиона динара од које би суме на наше пруге (41% од целокупне мреже) дошло 1.7 милиона динара. Бруто приход је био овако подељен. Турска влада је добила 1,50 хиљаде динара од километра и 30% од вишка прихода преко 10,3 хиљада динара, што чини (17,8—10,3) 2,2 хиљаде или укупно 3.7 хиљаде. Друштво је добило 14 хиљада. Кад се од тога одузму трошкови експлоатације у 9,2 онда друштву остаје 4,8 хиљада динара од километра чистог прихода, што на 379 км. чини 1,7 милиона динара. Друштво дакле има још за 45 година да рачуна на тај приход. При откупу Србија има друштву да исплати садашњу вредност тога капитала а то са 5°/0 интереса износи 31,1 милион динара. Поред те суме држава би по процени имала да откупи сав возни парк (локомотиве, вагоне). Но како та превозна средства не представљају велику вредност, јер је то махом стари материјал, то би се као највећа цифра откупа могла одредити сума од 35 милиона. Јасно је да је ту, релативно малу суму лако наћи за овако рентабилан посао као што је откуп жељезница. Србија може не ангажујући ни мало своју финансијску снагу, да нађе зајам под врло повољним условима на основу прихода, који би имала од тих жељезница кад би их дала у даљу експлоатацију друштву. Дело, књ. 69. 9