Дело

134 Д Е Л О ни оне одређености закона, које служе као карактеристика и битнаособина науке, која у ствари заслужује тај назив. Али, слажући. се са свим овим, ја ипак држим за преувеличане и неосноване оне сумње и ниподаштавања, чиме неки обасипљу ову науку, и покушавају да јој спрече прве несигурне кораке по крутоме путу правде. Против социологије озбиљно је управљено једно мишљење. Она, говоре, није стекла још ни једне истине, на које би се ослонили разни писци; напротив, социологија је вечито подељена на множину међу собом непријатељских школа; због тога децентрализација у социологији доводи до крајње индивидуације теорије, и може се с пуно права рећи, да је на ту науку буквално примењив израз: quot capita tot sententiae (колико глава, толико мишљења). Али, слична оптужба може се, с толико исто основа, иставити и против многих других наука, у чију се основаност и значај нико и не усуђује посумњати. И у политичкој економији, на пр., мишљења писаца се оштро разилазе и често су чак диаметрално противна једна другима. Тако се конзервативци боре са социјалистима, заштитници слободне конкуренције са присталицама протекционизма, монометалисти са биметалистима. У кривичном праву класичка школа бори се са позитивном. У области природних наука води се исто тако жив спор. У биологији, на пример, Ламарк, Дарвин, Вајсман, Негели, Ру, Копе — јесу поборници толиких, у многоме међусобно различних или, чак, противположних доктрина. Осим тога, наступа расцеп у математици, где неевклидова геометрија (заснована на негацији познате теорем^, да збир трију углова у троугаонику мора бити раван збиру двају правих) са све више успеха одриче вечиту поставку Еуклидову. Нико, разуме се, не сматра ове унутрашње несугласице као доказ животне неспособности ових дисциплина на које се оне односе. На против, те разлике служе као најстварнија ознака живота, који се испољава у новим појавама мисли; код старих наука, у очи њихова заласка, обично бива сагласности, која се објашњава отсуством нових гледишта и нових идеја. Тако, на пример, нема различних школа у нумизматици и, колико ми је познато, нема их у помологији. Али тешко наукама које могу занемети у тим тврдињама ћутања, сличним онима које се уздижу у запуштеним равницама Индије, с лешевима, остављеним вранама и јастребовима на пир! Тешко наукама које су се претвориле у гробље мисли, на коме висе скелеги догама, оглодани немоћном критиком неколико толковатеља !