Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛвД 141 проповедник, т. ј. доктрине социалистичког монизма. А сва му је аргументација историјске методе, т. ј. у потврду сваке његове поставке лако је било наћи овај или онај историјски факат. Историјска пак метода у социалним наукама далеко је од тога да буде научна. Историјском методом служећи се Фистел де Куланж је потврђивао на један магистралан начин да је социална еволуција опредељена религијским елементом; истом методом служећи се за Карлајла то је био историјски човек — херој, за Менгера политичка сила, за Конта идеја, за Тена социална средина, за Маркса економски фактор и т. д. Тако да овако једноставно схвативши питање међународног мира, ми не знамо да ли је учени турински професор не само решио већ бар и поставио овај проблем са једне од најважнијих, т. ј. економске тачке гледишта. На супрот теорији Ахила Лорије, према којој основни узрок свима ратовима, економски фактор, је истовремено онај који ће убити рат, многи други, не мањег ауторитета, економисти пак сматрају да ће баш због економних одношаја ратова морати бити увек. Не узимајући, намерно, у обзир историчаре Листа и Рошера, узмимо само најновије. Robinson, на пр. тврди, да је рат неминовна последица прогресивног опадања продуктивности новообрађиваних земаља, што је познати основни чинилац продукције; ако се пак дотична земља ода мануфактури, наступа ривалитет извозничких земаља који неминовно води конфликту. (Robinson, War and economes, Political Science quarterly 1900, стр. 387.) — Fanno пак излаже своју теорију, према којој пораштај популације тежи да изједначи услове поседа и продуктивности земаља у разним државама; тако да се разлика упоредне цене коштања смањује, или, најзад чак и нестаје. На тај начин поље међународне трговине сужаваће се све више, и чак до оне тачке у којој ће једна земља требовати из друге само оне продукте, које сама не може да производи. Међународну ће економију, дакле, поново заменити национална економија, т. ј. она чији је атрибут империјалистичка и експанзивна политика. Затим, кад је цена кошта изједначена у свима земљама, онда, не постоје више услови одуктивне надмоћности, која омогућава старим и силним земља економску и политичку превласт над новим; тако да, кад нестане ове економске основице великих колонијалних империја, оне се морају растурити. Дакле, попут опадања старих империја које на овај начин пропадоше, чему нас учи брижљиво прома-