Дело

144 Д Е Л О кује од пет врста: 1) Бугаре-егзархисте, 2) Бугаре-патријархисте, 3) Бугаре који се погрчавају и којих је млађа генерација двојезична, 4) Бугаре погрчене, којих је старија генерација двојезична, 5) Бугаре-муслимане (Помаке), са матерњим бугарским језиком. Међутим на пр. Куцовлахе обележава само једном бојом; а познато је да има, поред православних Куцовлаха, и Куцовлахамуслимана и грецизираних Куцовлаха. Према томе, с те је стране ова карта непотпуна. На последњој етнографској карти проф. Цвијића те су нијансе код свих група подједнако детаљно представљене. Ова карта, која је по намени својој постала беспредметна, и ако је великог размера, не уноси много новога у познавање крајева које обухвата. Јер ми смо и до данас имали познате и чувене статистике становништва у Турској, које су се толико узајамно разликовале, да су њихови бројеви били изгубили сваки значај. Иванов је на основу тих бројева нацртао геометриске фигуре; оне су врло прегледне и дају извесну слику. Али тачност те слике зависи од тачности бројева. А за њих вели Иванов да их је утврдио на основу досадашње литературе и свога личног познавања Македоније, коју је у два маха проучавао 1906—1907 и 1912—1913. Он нарочито истиче да је проверио податке на лицу места о турском становништву, а у Солуну је добио „беа тешкоћа“ обавештења о различним, мање или више удаљеним крајевима Македоније! Али та лакоћа добивања обавештења није још нимало знак тачности њихове! Према свему овоме, процентуални однос међу различним етничким групама тешко да ће бити у њој тачан јер се он у њој находи у зависности од врло несавршенога начина пописа становништва који је био у употреби за време турске владавине. А тај однос био је за Иванова баш оно што је најважније. Иначе саме етничке групе, у колико нам је њихов размештај до сада био познат, по географском положају добро су представљене. Ова карта Ивановљева имала је да послужи као етнографски материјал за расправљање политичког питања о бугарскогрчкој граници. Она се не може узети као научна у довољној мери; јер за то недостаје потпуно критична статистика на основу које би могла бити израђена. Судбина ове карте, ако узмемо да је и потпуно тачна према стању ствари које је било у време њеног постанка, везана је са догађајима којима је требала да послужи