Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД КРАЉЕВА ЈЕСЕН, драмат у једном чину, написао Милутин Бојић. СТАНА БИУЧИЂА, драма у три чина, написао Милан Беговић. Г. Милутин Бојић је, нема сумње, Једна од симпатичнијих: појава у нашој хаотичној књижевности, у којој и најнезнатнији талент има претенсија да буде геније, да буде горостасна индивидуалност и да буде дубок философ који својим безданим идејама означава једно ново и значајно доба. Г. Бојић има талента. има страсног, готово језивог темперамента. Тај страсни темперамент се испољава и у овој дугачкој лирској песми у диалошкој форми, коју Г. Бојић назива драматом. „Краљева јесен“ има све махне једнога почетника. Г. Бојић, као и сваки почетник, концентрише*Своју пажњу на једну личност или на две личности. И он се тада стара да те две личности буду живе, да њихов карактер буде савршено рељефно израђен, да оне, само оне, буду и центар и суштина радње. Г. Бојић је био своју пажњу поклонио Симониди и Данилу, па је, после, напустио Данила и сву своју снагу је уложио у стварању крањева карактера. И тако није ниједан карактер потпуно израђен. Симонида није била страсна жена, већ је била оличена страст. Данило није био човек од дужности, човек од државе, већ је био оличена дужност, оличена држава. Краљ није био немоћан и савитљив старац, већ је био оличена немоћ, оличена савитљивост. Драма више не покушава да персонифицира апстрактне појмове. Она ствара личности које на позорници представљају собом једну релативну стварност. Почетничка је и психологија. Прелази су нагли, неочекивани, немотивисани. Краљ олако пристаје да му се ослепи син. Симонида олако нуди Данилу своје тело и олако се мири са својом судбином. Данило без по муке абдицира на задовољства о којима снева у својој ћелији. „Краљева јесен“ има врлина које, готово, нема ниједан почетник у нас. Г. Бојић је у суштини песник. У његовом драмату је све песнички. Његови лепи стихови су звучни и пуни источњачке топлоте. Његове фигуре су нове, често теже нађене, али су при-