Дело

ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ 171i Ја нисам слутио, испод ноћи сиве, Да су већ ту руке, спасоносне, здраве, И груди, где топло сва предања живе, Да су нам пристигли носиоци славе. Ја нисам слутио, Отаџбина драга После сна животног, да чека спокојно Звона на Јутрење да устане снага, Заспали духови и царство покојно. Ја нисам слутио, у данима туге, Устанак народа и појаву рата: И док крв је текла, осећ о сам дуге, Отворено небо, ране сваког брата. И осетих и то, да спуштену главу Занавек подижем; да сам данас већи; Да дело из крви пружа светлост праву, И пут који води и миру и срећи. Dis..