Дело

ШАРЛ БОДЛЕР Читати „Цвеће зла“ у седамнаестим годинама, када се никако не појима учешће мистификације, која увеличава до парадокса извесне идеје, које саме по себи чине изузетак, — значи исто то што и ући у свет са дотле непознатим утисцима. Има васпитача душе, који су у васпитању непобитнији својом тачношћу од Бодлера: то су, на пример, Тен и Стендал. Али нико више не очарава и нико више није сугестивнији од Бодлера. А твоје примамљиве очи, као очи у портрета... писао је он о грешној жени, која га је занела. Он спроводи нешто од те привлачности и од тог погледа кроз своје стихове, тајанствене а слатке, и у пола ироничне а у пола тужне. ТБегови стихови распаљују машту и узбуђују је тако силно, до бола. Он воли да почне неку песму речима које се не заборављају, јер су у исто време свечано трагичне и сентименталне: Не марим ца будеш паметна! Буди лепа и буди тужна... И на другом месту: Ти, која си, као удар ножа, У моје тужно срце ушла... Или даље: Као замишљена стока, што лежи на песку, Оне шире своје очи низ бескрај морски .. Шарл Бодлер, својим темпераментом и реториком ствара један нејасан круг чудноватости; ореол који лебди око његових лесама, уверен — као и естетичар Гавранова1 — да нема ле1 Позната драма од Анри Бека.