Дело

ЦРТЕ ИЗ АВТОНОМИЈЕ УГАРСКИХ СРБА 195 „тумачењем" није могуће било сасвим мимоићи Народни Сабор. И старија тумачења публикована су на Народном Сабору, но како их ни један Сабор није хтео примити, морале су се најпосле ипак потврдити Привилегије у „чистом тенору“ њиховом у почетку владавине Марије Терезије. Народни Сабор (од 1769) није сазван да слободна израза да својој законотворној вољи у облику једне органичне уредбе, него више у ту сврху, да на њему види комесар, којим царским пропозицијама ће се цео Сабор тако једнодушно одупрети, да их без опасности за мир неће бити могуће протурити. Комесар Хадик имао је, зато, упутства да у неким питањима само набаци Јчисао, па ако примети међу посланицима јачи и једнодушни отпор, да предмет скине с дневног реда. Ваљало је дакле на Сабору само утврдити која је граница народног стрпљења, која се не може прећи „ohne Gefahr einiger UnruhenC Комесар Хадик био је право оличење апсолутне власти, коју је заступао. Кад се у саборницу возио, морале су владике уз хинтов му пешке ићи. На Сабору је сам председавао, руководио седницама и одређивао дневни ред. Сваки састанак посланика, осим на саборским седницама, био је забрањен. Важно је било питање, шта ће прво доћи на дневни ред: избор митрополита или расправљање уређења. Комесар је добио упутство, да прво дође расправа а иза ње избор. Царица је тај рад одобрила са овим додатком: „Нека се комесар стара да се изабере мирољубив, скроман митрополит, а у другим тачкама рада саборског у толико ће се лакше успети, што ће се сваки епископ у нади на тако угледно и уносно звање толико вољније покорити мојим интенцијама“. Даљ, у изгледу, имао је дакле задатак да умекшава енископе, који су се сматрали за највећи фактор. Државни саветник v. Binder је ово предлагао: „Највише зависи од епископа. Остали клир мора из страха и верске ревности за њима ићи... Употребљавајући divide et impera свима епископима, осим темишварском, ваља показати пут којим се може с чашћу и на опће задовољство поћи, те неће бити тешко протурити за митрополита вршачког епископа, па спровести и друге намере". Неке је епископе ваљало изгледом Даља учинити попустљивима, а темишварског (и још неке) ставити на оптуженичку клупу. Заиста је нарочита комисија водила за трајање Сабора ист.рагу не само против темишварског (Вићентија Јовановића Ви13 *